Једно од најдуготрајнијих жаришта насиља у свету тренутно је Нигерија, где последњих година долази до масовних напада на хришћанске заједнице.
Бил Мар, амерички комичар и политички коментатор, недавно је скренуо пажњу на прогон хришћана у Нигерији, назвавши насиље „већим покушајем геноцида од онога што се догађа у Гази“.
„Убили су више од 100.000 људи од 2009. Спалили су 18.000 цркава. Ово је много већи покушај геноцида од онога што се догађа у Гази. Буквално покушавају да униште хришћанско становништво целе земље“, рекао је током ХБО-ове емисије „Real Time with Bill Maher“.
Ускоро је и „Вашингтон пост“ објавио текст Роберта Ројала, аутора блиског католичким круговима, који је закључио да свет коначно примећује прогон хришћана у Нигерији.
Шта је истина?
Мар је цитирао податке који круже међу хришћанским организацијама. Бројке о 100.000 убијених и 18.000 спаљених цркава нису независно потврђене од стране УН-а или међународних посматрача.
УН је саопштио да је од 2000. убијено барем 62.000 нигеријских хришћана. Према истраживању организације Intersociety, од почетка деловања Боко Харама број мртвих хришћана достигао је око 125.000, али се ове бројке сматрају преувеличаним.
Организације попут Genocide Watch тврде да се над хришћанима у Нигерији догађа „геноцид“ и „масакр“. Уједињене нације избегавају квалификацију геноцида (према дефиницији УН-а, геноцид подразумева намерни покушај уништења целе етничке, верске или националне групе).
Шта се догађа у Нигерији?
Нигерија, најмногољуднија афричка земља са 232,2 милиона становника, званично је секуларна држава без државне религије. Северни део Нигерије претежно насељавају муслиманске заједнице. Јужни део земље чине углавном хришћанске заједнице. Према подацима CIA World Factbook-а из 2018. године, процењује се да има 53,5% муслимана и 45,9% хришћана.
Епицентар сукоба је у централном појасу (Middle Belt), с обзиром на то да је дом стотинама мањинских етничких група. Ту живи више од 40 милиона људи.
Увођење шеријата на прелазу века
Нигерија је 1914. године настала спајањем северног муслиманског и јужног хришћанског подручја под британском колонијалном влашћу. Око 1950-их година бележе се први велики сукоби између хришћана и муслимана. Земља је стекла независност од Велике Британије 1960. године, а већ 1966. дошло је до првог војног удара. Тада су Нигеријом годинама владале војне хунте.
Након што се земља 1999. вратила демократској власти, муслиманске савезне државе на северу искористиле су повратак демократије као прилику за увођење шеријатског закона као главног правног оквира.
Брутално насиље почело са Боко Харамом
Посебно драматичан утицај на нигеријску стварност има Боко Харам, исламистичка група која од 2009. делује као наоружани џихадистички покрет, спроводећи бруталне нападе на цивилно становништво. Чланови групе захтевају да се муслиманско шеријатско право и исламске школе уведу широм Нигерије.
У оквиру Боко Харама од 2016. појавила се фракција позната као Исламска држава – Западноафричка покрајина (ISWAP). Организација је у почетку била више фокусирана на војне и државне циљеве, али се у последње време бележе напади и на хришћанске заједнице.
Значајан део насиља у Нигерији произилази из сукоба између фуланских пастира и хришћанских фармера у централном делу земље. Фулански пастири су номадски муслимански сточари који сезонски путују са стоком, што често долази у сукоб са пољопривредним заједницама. Иако су жртве често хришћани, сукоби су ретко искључиво верски, већ се тичу и аграрних разлога.
Бруталан недавни напад
У јулу ове године догодио се један од најгорих напада у централној Нигерији у последње време. Наоружани нападачи упали су у село Јелевата, у савезној држави Бенуе, где су, према подацима Amnesty International-а, убили најмање стотину људи. Због напада у овој држави расељено је најмање 500.000 људи.
Genocide Watch наводи да је у нападу страдало 200 хришћана и да су напад починили фулански џихадисти. Ради се само о једном од бројних напада последњих година у којима су хришћанске заједнице у централној Нигерији међу главним жртвама.
Нигерија се противи ставу о геноциду
Ипак, нигеријске власти се противе наративима да се хришћани системски убијају у „покушају геноцида“, како је то рекао Мар. Катарска Ал Џазира је објавила текст под насловом: „Не, Биле Маре, у Нигерији нема ‘геноцида над хришћанима’“. Аутор је Гимба Каканда, виши специјални помоћник председника Нигерије за истраживање и аналитику у Кабинету потпредседника.
Већ његова функција говори да је у питању пристрасан став, али је истовремено занимљив јер открива више о званичном ставу државе.
Каканда истиче да су тврдње о верском рату између муслимана и хришћана поједностављене и да су сукоби подстакнути споровима око земље и криминалом, док је религија често споредна. Он такође наводи и сукобе муслимана са другим муслиманима.
