Фотографија је снимљена 20. априла 1941. године, на 52. рођендан фирера Hемачког рајха Адолфа Хитлера, у командном возу који се у том тренутку налазио у Штајерској, у Аустрији.
Овде видимо Хитлера, у друштву двојице официра Вермахта, како посматра мермерну таблу на којој је урезан ћирилични натпис: „На овом историјском мјесту Гаврило Принцип навијести слободу на Видов-дан 15. (28.) јуна 1914“.
Спомен-плоча скинута је три дана раније, приликом уласка немачких трупа у Сарајево, одакле је однета фиреру и предата као рођендански поклон.
Међу око два милиона Хитлерових личних фотографија, које су сачуване до данас, ову фотографију је пронашао писац Мухарем Баздуљ, заједно са Небојшом Грујичићем.
Подсећамо, једина два народа на Балкану који су од почетка до краја били против Хитлера су били Грци и Срби. Сви остали су били савезници и сарадници Адолфа Хитлера и његовог поретка у Европи. Срби су поред хрватског геноцида имали и најстрожи режим немачке окупације у Европи, која је за сваког рањеног Hемца убијала 50 српских цивила, а за сваког убијеног Hемца, стрељала 100 српских цивила. Уз Русе, Јевреје и Пољаке, српски народ је пропорционално имао највише жртава током Хитлерове окупације.
Hаша слобода, наше постојање, наш идентитет, наша култура, наша вера, наше светосавље и наш Косовски завет са Богом, сметају многим овоземаљским моћницима свих генерација. Како данас, тако и у прошлости и ова фотографија је доказ тога.
Плоче под утицајем политике скидане и поново стављане
На плочи која је стајала на месту атентата до 1992. године писало је (ћирилицом): „Са овог мјеста 28. јуна 1914. године Гаврило Принцип својим пуцњем изрази народни протест против тираније и вјековну тежњу наших народа за слободом”. Разложно је претпоставити, сматра Баздуљ, да је она постављена 28. јуна 1953. године, када је градоначелник Сарајева Дане Олбина на истом месту отворио Музеј Младе Босне. Западни новинари који су за време социјалистичке Југославије долазили у Сарајево обично су бивали непријатно изненађени оваквим одавањем почасти Гаврилу Принципу. Анализа тих написа заслужује посебно озбиљније истраживање. Занимљиво је да у броју од 28. јуна 1964. године, о педесетогодишњици атентата, „Њујорк тајмс” објављује чак три текста тим поводом. Један од тих текстова је репортажа са лица места из пера Џефа Берија. У поднаслову његовог текста истиче се да ће путник намерник у Сарајеву открити да се млади лудак из 1914. године памти као националистички херој. Вреди овде кратко нотирати сигнификантан детаљ из његовог текста. Један од Беријевих сарајевских саговорника, човек који му је говорио о вези која постоји између сарајевских атентатора и партизанских револуционара из Другог светског рата, био је комунистички секретар за информације, пријатељски настројен тридесетседмогодишњак, бивши капетан партизанске војске, по имену Мурат Кустирица. Од 1992. године, када је плоча која је шокирала новинара „Њујорк тајмса” уколоњена, па све до 2004. године, на месту Сарајевског атентата није било никаквог спомена на тај историјски догађај; 2004. сарајевске градске власти поставиле су тамо плочу с (латиничним) натписом: „Са овог мјеста 28. јуна 1914. Гаврило Принцип је извршио атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу Софију”. Испод је превод на енглески, наводи Баздуљ у „Времену”.
