Хипохондрија је повезана са 84 одсто већим ризиком од смрти и четири пута повећаним ризиком од самоубиства, показују нови подаци засновани на студији, коју су финансирали Шведски истраживачки савет за здравство, радни век и благостање, Шведско удружење медицине и Каролинска Институт из Стокхолма.
Хипохондрија је стање које се карактерише претераном забринутошћу за сопствено здравље и страхом од тешких болести. Особе које пате од хипохондрије често тумаче своје нормалне или безначајне симптоме као знакове озбиљних поремећаја и траже учестале медицинске прегледе. Међутим, уместо да им то донесе олакшање, они настављају да сумњају у своју дијагнозу и брину о својој смртности.
Иако се на први поглед може помислити да су особе са хипохондријом заштићене од ризика од смрти, јер су стално у контакту са лекарима, истраживања показују супротно. Наиме, према недавној студији коју су спровели научници са Каролинска института у Шведској, особе са овим поремећајем имају значајно већи ризик од смрти од било ког узрока у поређењу са особама без тог стања. Овај повећани ризик се односи и на природне и на неприродне узроке смрти, посебно на самоубиство.
Студија је обухватила 4.129 особа са дијагнозом хипохондрије и 41.290 особа без те дијагнозе, које су праћене у периоду од 1997. до 2020. године. Резултати су показали да су особе са хипохондријом имале 69 одсто већи ризик од смрти од било ког узрока, 60 одсто већи ризик од смрти од природних узрока и 143 одсто већи ризик од смрти од неприродних узрока, у односу на контролну групу. Најчешћи неприродни узрок смрти био је самоубиство, за које су особе са хипохондријом имале чак 314 одсто већи ризик.
Већи стрес, патња и безнадежност
Научници су објаснили да су особе са хипохондријом изложене већем стресу, патњи и безнадежности, што може утицати на њихово физичко и ментално здравље. Они су, такође, склонији да имају и друге психијатријске поремећаје, као што су анксиозни и депресивни поремећаји, који повећавају ризик од смрти.
Осим тога, особе са хипохондријом могу бити мање мотивисане да се придржавају медицинских савета и третмана, јер не верују у њихову ефикасност или сматрају да имају неку другу, непрепознату болест.
Научници из Шведске су истакли да је потребно побољшати детекцију и приступ доказано ефикасним терапијама за особе са хипохондријом, као што су когнитивно-бихејвиорална терапија и лекови – селективни инхибитори поновног преузимања серотонина. Потребно је, такође, смањити стигму и дискриминацију која се везује за овај поремећај и подићи свест о његовој озбиљности и последицама.
Хипохондрије је стање које захтева пажњу и подршку, како од стране медицинских радника, тако и од стране породице и пријатеља. Особе са овим стањем нису само забринуте за своје здравље, већ и за свој живот.
Симптоми хипохондрије
Претерана забринутост или страх да особа болује од тешке болести, и то у трајању од најмање шест месеци.
Претерана забринутост око благих симптома или у ситуацијама када симптоми уопште не постоје, али и тумачење нормалних појава у организму као симптома болести
Често проверавање на интернету свакаквих болести
Страх од неких нормалних телесних реакција као што су откуцаји срца, појачано знојење, гласно крчање у желуцу, цурење носа, ране или натечени лимфни чворови
Често спомињање болести или често посећивање доктора, а приликом добијања повољних резултата анализа нема никаквог олакшања да болест не постоји већ се и даље трага
Изоловање, односно избегавање посета лекару, избегавање људи, догађаја или избегавање присуства на неким местима која су обично повезана са људима
Стрес, патња и безнадежност, што може утицати на физичко и ментално здравље
Склоност да се имају и други психијатријски поремећаји, као што су анксиозни и депресивни поремећаји, који, такође, повећавају ризик од смрти.
Хипохондрија се најефикасније лечи когнитивно-бихевиоралном терапијом (КБТ), која помаже у промени ирационалних мисли о здрављу и смањењу анксиозности. У тежим случајевима могу се користити антидепресиви или анксиолитици уз психотерапију.
