Гвоздени пук, или пуним именом Други пешадијски пук „Књаз Михаило“, представља једну од најзначајнијих и најславнијих јединица српске војске у Првом светском рату. Његови војници, познати као „Гвоздени“, стекли су репутацију неустрашивих ратника који су се храбро борили на многим фронтовима и одиграли кључну улогу у одбрани Србије од надмоћнијих непријатељских снага. Овај пук остаје дубоко урезан у колективном сећању српског народа као симбол изузетне храбрости, оданости и жртвовања за отаџбину.
Гвоздени пук је формиран 1. јануара 1911. године у Прокупљу, као део Моравске дивизије првог позива, а његови припадници су углавном били регрути из топличког и јабланичког округа, махом сељачке и ратарске породице. Назив „Књаз Михаило“ је дат у част Михаила Обреновића, који је био један од најзначајнијих српских владара у 19. веку. Још од самог оснивања, пук је стекао репутацију једне од најспособнијих јединица у српској војсци, захваљујући ригорозној обуци и дисциплини.
Гвоздени пук је своје прво ратно искуство стекао у Балканским ратовима 1912-1913. године. Током Првог балканског рата, пук је учествовао у биткама против Османског царства, а његова храброст и ефективност у борби били су одмах примећени. У Другом балканском рату, пук је учествовао у сукобима са бугарским снагама, где је поново показао своје изванредне војне способности. Посебно се истакао у бици код Брегалнице, где је пук успео да издржи тешке нападе бугарских снага и обезбеди кључну победу за српску војску. Већ тада је пук добио надимак „Гвоздени“, због своје издржљивости и непоколебљивости у борби, који ће касније постати легендарни.
Са избијањем Првог светског рата, Гвоздени пук је мобилисан и послат на фронт као део српске војске која се супротставила аустроугарској инвазији. Већ у првим биткама на Церу и Колубари, пук је показао своју стратешку важност. У бици на Церу, Гвоздени пук је одиграо кључну улогу у српској победи, која је означила прву савезничку победу у Првом светском рату. Пук је предводио јуриш на аустроугарске положаје, разбијајући непријатеља и осигуравајући победу која је одјекнула широм Европе. Најпознатија акција Гвозденог пука догодила се током Колубарске битке, где је његов командант, мајор Михаило Ристић, заједно са својим војницима, извео низ успешних контранапада који су омогућили српској војсци да потисне надмоћније аустроугарске снаге и избори велику победу. Захваљујући тим успехом, пук је стекао славу широм света и постао један од симбола српског отпора.
Након тешког повлачења преко Албаније 1915. године, где је српска војска доживела велике губитке због екстремних зимских услова и глади, Гвоздени пук је, заједно са остатком српске војске, стигао на Крф. На Крфу је уследило реорганизовање и опоравак српске војске, а Гвоздени пук је био спреман за нове изазове на Солунском фронту. На Солунском фронту, Гвоздени пук је наставио своје херојске подвиге. Посебно се истакао у бици на Кајмакчалану у септембру 1916. године, где је, под командом мајора Михаила Ристића и потпоручника Милоша Висића, предводио успешан напад на бугарске и немачке положаје, пробијајући непријатељске линије. Ова битка је била од стратешког значаја за савезничке снаге, јер је означила почетак пробоја Солунског фронта и приближила крај рата.
До краја Првог светског рата, Гвоздени пук је учествовао у готово свим великим биткама на Солунском фронту, доносећи победе које су биле кључне за ослобађање Србије и завршетак рата. Јединица је током рата претрпела велике губитке, али је и даље задржала своју високу борбену ефикасност и морал. По завршетку рата, Гвоздени пук је демобилисан, али је остао дубоко укорењен у српској историји и култури. Многи од његових припадника су одликовани највишим војним почастима, укључујући и Карађорђеву звезду, а пук је проглашен за један од најславнијих у историји српске војске.
Гвоздени пук остаје и данас симбол храбрости и пожртвовања српског народа. У знак сећања на подвиге ове легендарне јединице, у Прокупљу је 2018. године подигнут споменик у част палих јунака Гвозденог пука. Овај споменик, који представља војника са пушком, подсећа на хероје који су дали животе за своју земљу и који су својим делима оставили неизбрисив траг у српској историји. Гвоздени пук је такође инспирисао бројне књижевне и уметничке радове, а његова прича се и данас преноси кроз генерације као пример највиших војничких врлина и родољубља.
Гвоздени пук је био и остао симбол непоколебљивости, храбрости и верности Србији. Његова улога у Првом светском рату била је од кључног значаја за одбрану и опстанак Србије у најтежим тренуцима њене историје. Данас, сећање на Гвоздени пук живи као инспирација будућим генерацијама, које у њему виде пример како се воли и брани своја земља.
