Острво Видо и српска гробља широм Крфа почивалишта су за око 10.000 српских војника, а острво је ипак, спојило два народа током Великог рата.
И данас, када се многа пријатељства преиспитују, ово – не блиједи.
Село Лијападес окићено је, уз грчке, и српским заставама. Дани су када се слави блискост два народа, а Крфско друштво грчко-српског пријатељства и удружење „Свети Срб и ја“, на ово острво су довели око 200 пријатеља из Србије, Републике Српске и Црне Горе. Свима је било јасно да то није туристичка, или културна манифестација, већ много више од тога.
Јанис Теперклис, председник Регије јонских острва сјећа се да су током бомбардовања Србије 1999. године блокирали сопствени аеродром, како авиони НАТО не би могли да га користе.
„Увек је било изазова, али је пријатељство са Србима неприкосновено“, истиче Тепарклис.
А почело је 1916. године када је на Крф, са 90.000 становника, стигла српска армија са више од 130.000 војника. И освојили су само – срца Крфљана.
У изгнанству је живот настављен, заседала Народна скупштина, отворена српска штампарија. Грци су, без двоумљења и храмовни простор својих цркава уступили избеглим Србима.
Достојанство и поштење српских војника током тих неколико месеци опоравка на Крфу, остало је као предање и залог пријатељства будућих нараштаја.
Дора Кефалонити из Аналипсиса на Крфу жели да испуни жељу свог оца, који је то обећао свом оцу – да се њихово имање, на коме је, како се вјерује, са инстументима сахрањен читав војни оркестар Моравске дивизије, поклони српском народу.
„Тако ће и бити“, поручује она за РТС.
У данима прославе пријатељства два народа волонтери су и уређивали место где ће ускоро почети изградња српског образовног кампа.
Широм острва је одата пошта страдалницима. Крај Плаве гробнице, на острву Видо, свету ерхијерејску литургију служио је митрополит Крфа, Паксона и Диапонтијских острва, господин Нектарије. Саслуживали су му игуман Хиландара архимандрит Методије и свештеници из Србије и Црне Горе.
