Замислите да сте сведок историјског тренутка када се на Врачару диже величанствени Храм Светог Саве, највећа православна црква на Балкану и једна од највећих у свету. Како је дошло до тога да се на овом месту, где је турска војска пре 400 година спалила мошти првог српског архиепископа и просветитеља, подигне споменик вере, културе и идентитета народа? У овом блогу ћемо вам приказати занимљиву причу о настанку овог храма, који је симбол борбе, труда и посвећености српског народа.
Прва идеја за подизање Храма на Врачару родила се још у 19. веку, када је Србија добила аутономију од Турске. Тада су се појавиле иницијативе да се на месту где је Синан-паша 1595. године спалио мошти Светог Саве изгради црква или споменик. Међутим, тадашња власт није била склона да подржи овај пројекат, плашећи се реакције Турака. Тек 1895. године, за времена краља Александра Обреновића, изграђена је мала црква посвећена Светом Сави на Врачару, али она није задовољавала амбиције народа.
Зато је 1905. године основано Друштво за подизање Храма Светог Саве на Врачару, које је покренуло први конкурс за израду пројекта храма. На конкурс су пристигли разни предлози, од византијског до необарокног стила, али ни један није одабран. Други конкурс је расписан 1926. године, након што је Србија постала део Краљевине СХС. Овог пута је жири одабрао пројекат архитеката Богдана Несторовића и Александра Дерока, који су предложили храм у византијско-српском стилу, са четири звоника и великом куполом.
Изградња храма почела је 1935. године, а камен темељац постављен је четири године касније, у присуству краља Петра II Карађорђевића и патријарха Гаврила Дожића. Радови су текли брзо до почетка Другог светског рата, када је настала пауза. За време рата, Немци су користили градилиште као паркинг, а комунистичке власти након рата нису имале воље да наставе са изградњом храма. Тако је храм остао недовршен до 1984. године, када је после дугих преговора и молби патријарха Германа добијена дозвола да се радови наставе.
Од тада до данас, храм је доживео многе промене и допуне, али још увек није потпуно завршен. Највећи део радова обављен је за времена патријарха Павла, који је посветио велику пажњу овом пројекту. Унутрашњост храма је украшена мозаицима, фрескама и иконама, а спољашњост је обложена белим мермером и гранитом. Храм има капацитет од 10.000 верника, а унутрашњи простор је површине 3.500 квадратних метара. Храм има и крипту, где су сахрањене знамените личности и поглавари Српске православне цркве.
Храм Светог Саве на Врачару је данас посебан духовни, културни и туристички објекат, који привлачи многобројне посетиоце из земље и света. Он је сведочанство о вековној борби српског народа за слободу, веру и национални идентитет. Он је такође одраз велике посвећености и труда нашег народа као заветог аманета, али и истинског уметничког дела које сваки посетилац Београда види.
Припремила редакција Компас инфо
