Иако је реални раст бруто домаћег производа у трећем кварталу ове године био позитиван – 3,1 одсто, пољопривреда бележи негативан тренд – пад у сва три квартала од скоро осам одсто у сваком – за шта струка упире прст на климатске промене и ниске инвестиције.
Раст и пад по секторима
Посматрано по делатностима, најзначајнији реални раст бруто додате вредности забележен је у сектору индустрије и снабдевања водом и управљања отпадним водама, 3,6 одсто и сектору информисања и комуникација, 7,8 одсто.
С друге стране, реални пад бруто додате вредности забележен је у сектору пољопривреде, шумарства и рибарства, 8,6 одсто.
Смањење учешћа пољопривреде у БДП-у
Учешће пољопривреде у бруто домаћем производу Србије бележи пад већ низ година, а гледајући само период од 2022. године тај удео је смањен са 5,3 одсто на 3,8 одсто 2023. године. Досадашњи подаци за ову годину указују да ће и у 2024. ова вредност бити нешто преко три одсто.
Пад током сва три квартала
Током сва три квартала ове године, у сектору пољопривреде се бележи пад бруто додате вредности и то у првом 7,6 одсто, у другом осам одсто, а сад у трећем, 8,6 одсто.
„Овај пад, посебно у овој години, може се приписати сушама које су у значајној мери угрозиле биљну производњу и то не само у Србији, већ и Европи“, каже за Нову економију агроекономиста Милан Простран и додаје како је „да би се овај пад претворио у плус, потребно да се покрену веће инвестиције, као и да се уреди тржиште“.
Низак ниво агротехнике
С друге стране, он објашњава како је други такође битан разлог и још увек присутни низак ниво агротехнике – „због високих цена трошкова улагања у пољопривредну производњу људи прибегавају мањој употреби минералних ђубрива, средствима за заштиту биља, као и употреби недекларисаног семена, како би смањили своје трошкове с обзиром на скроман финансијски капитал којим располажу – што је индиректно или директно утицало на приносе и физички обим пољопривредне производње“.
Простран је посебно истакао и лоше стање у сточарској производњи, чији се тренд погоршава – што истиче као једно од најалармантнијих питања у пољопривредном сектору.
Лоше стање у сточарској производњи
„По вредности, сточарска производња учествује са 70 одсто у пољопривредном сектору у Европској унији, док је у Србији то свега на тридесетак одсто – што јасно указује на системски проблем који имамо у пољопривреди“, сматра Простран.
Климатске промене и економски губици
Говорећи о климатским променама, од почетка 21. века Србија се суочила са јаким епизодама суша и екстремних падавина које су изазвале велике економске губитке – процењује се да премашују и шест милијарди евра, а више од 70 одсто тих губитака повезано је са сушом и високим температурама, што је преко четири милијарде евра.
Недостатак стратешког документа о сушама
Након великих поплава из 2014. године, дошло је до позитивних помака у управљању природним непогодама, почевши од побољшања правног оквира до развоја програма опоравка и спровођења мера за ублажавање и припрему.
„Многи ови помаци били су првенствено усмерени на поплаве – док, за последицу, Србија још увек нема национални стратешки документ посвећен суши, иако су економски губици повезани са сушама у неким годинама приближно исти као и губици од поплава 2014. године“, каже професор Физичког факултета Универзитета у Београду Владимир Ђурђевић за Нову економију.
С друге стране, Србија већ има неке елементе како да одговори на сушу, али често ти елементи нису у потпуности развијени, фрагментирани су и нису у стању да функционишу заједно, на шта професор Ђурђевић додаје да је „тренутни одговор на сушу у земљи углавном реактиван, фокусирајући се на акције након почетка или завршетка суше“.
Проблеми са коришћењем средстава из ЕУ фондова
Нова економија је већ писала о томе како Србија ризикује да изгуби до 74 милиона евра из ИПАРД програма ЕУ јер та средства није благовремено искористила – а на „скривеном“ губитку су управо пољопривредници – који су недавно протестовали због тога што, како кажу, Влада не поштује постигнуте споразуме и не демантује наводе да ће им субвенције бити смањене.
