Генерал-пуковник Момир Талић био је ратни командант Првог крајишког корпуса и послератни начелник генералштаба Војске Републике Српске. Преминуо је на данашњи дан пре 22 године у Београду.
Био је човек са великим и судбоносним задатком. Оним који се састојао од две речи. Слобода и живот, операција „Коридор“.
„Хоћу Коридор до Видовдана. Хоћу да пробијете пут живота макар он био и козија стаза. Бебе нам више неће умирати!“, говорио је генерал-пуковник, Момир Талић.
Ово наређење Момир Талић издао је тадашњем команданту тактичке групе један Новици Симићу.
Одлуком Савета безбедности УН-а у мају и јуну 1992. године били су забрањени међународни летови, чак и они са боцама кисеоника из Београда за Бањалуку због чега је умрло 12 беба које су тада биле у инкубаторима.
Управо је пробојем Коридора на челу са Талићем прекинута агонија српског народа спајањем бањалучке регије са осталим деловима Републике Српске и Србије.
У таквим временима, команданти попут нега, каже Кесеровић једини су то могли изнети трезвено и одлучно, какав је сам Талић био.
Животни пут генерала почео је из родне Пискавице. Након завршене основне школе одлази у војне школе, завршава Војну академију, био је официр Југословенске народне армије. Променио је више гарнизона, од Београда, Марибора, Ваљева, а пред почетак ратних збивљања долази у своју Бањалуку на дужност начелника штаба Петог корпуса.
Човек од речи и достојанствени официр
„Ми стварамо државу. А у будућности би то требала бити држава у којој ћемо боље живети. Нико вам не може обећати да ћете јести са златном кашиком која је, као што је рекао Тито, ево сада једете са крвавом кашиком. Колико будемо радили, како будемо државу организовали, како се будемо борили за њу и њено достојанство тако ћемо имати и стандард, тако ћемо и живети.“
Баш тако се за српски народ и државу борио и живео, човек од речи. Достојанствено, јер другачије није знао. Човек из народа, Момир Талић Тале. Од других га је једино делио чин, генерал-пуковника Војске Републике Српске.
Ово прво ипак, корак је испред. А друго се за живота сродило са именом и презименом. Поткозарско дете рођено у Пискавици, које је већ у раној младости кроз школовање упознало војнички живот.
Саборци о генералу Талићу
У Дому војске је, причали су његови саборци проводио много времена.
„Он је као и ја од своје 15. године постао војник. Ту је завршио средњу Војну школу оклопних јединица или како то у нашем народном жаргону кажу тенкиста. После тога отишао у Војну академију, четири године после завршио, Вишу војну академију и завршио је Ратну школу која је исто тако трајала две године. Као генерал је прошао све те дужности од собног старешине до војника али увек је имао у виду да мора да воли своју земљу свој народ. Он даје заклетву да ће то одрадити и то су обично наши борци испуњавали“, каже Бошко Келечевић, начелник штаба Првој крајишког корпуса Војске Републике Српске.
– Момир Талић је пре свега био један искрен, честит човек, захтеван према себи, захтеван према другима и у свему што је радио био је доследан и ето то је најкраћи опис Момира Талића као човека и као оца – каже син генерала Талића.
Школске клупе убрзо је генерал Талић заменио за ратишта. Зла времена пред нега су стављала задатке од чијег извршења је зависила и Република Српска. Задатке је, и више него очигледно и како је само он то умио извршавао успешно.
– У току одбрамбено отаџбинског рата Момир Талић је одмах када су кренула турбулентна времена у БиХ из Београда дошао у Први крајишки корпус на дужност начелника штаба да би већ у рано пролеће постао командант Првог крајишког корпуса. Убрзо, после пар месеци долази до одсецања око милион и по Срба када је комуникација са источним делом тада Српске Републике БиХ и Србије била прекинута. Остао је у стратешком окружењу само Први крајишки корпус – прича Драгомир Кесеровић, ратни командант више јединица Првог крајишког корпуса.
