Гејминг индустрији недостаје радника

Профит у једној од најбрже растућих индустрија, гејминг индустрији, износи 150 милиона евра у нашој земљи. У про­из­вод­њи ви­део-ига­ра у Ср­би­ји тре­нут­но ра­ди око 2.500 љу­ди. У сва­ком тре­нут­ку, сва­ког да­на, за по­сао у јед­ној од нај­пер­спек­тив­ни­јих, али и нај­мла­ђих ин­ду­стри­ја, у ко­јој је про­сек го­ди­на за­по­сле­них око 35, тра­жи се ви­ше од 100 љу­ди.

Та­ко бар по­твр­ђу­ју по­да­ци са плат­фор­ме „Асо­ци­ја­ци­је ин­ду­стри­је ви­део-ига­ра Ср­би­је“, где су са­бра­не све тре­нут­но отво­ре­не по­зи­ци­је у геј­мин­гу. По­след­њи из­ве­штај ове асо­ци­ја­ци­је, ко­ја бро­ји око 130 чла­но­ва, а ме­ђу њи­ма су и ве­ли­ке ком­па­ни­је ко­је има­ју ви­ше од 100 за­по­сле­них, али и до­ста сред­њих и ма­лих сту­ди­ја, по­ка­зу­је да 30 од­сто свих за­по­сле­них чи­не же­не.

Уз то, по­ло­ви­ну свих во­ђа ти­мо­ва та­ко­ђе чи­не да­ме, што је мно­го ве­ћи про­це­нат не­го у Евро­пи. Го­ди­шњи про­фит у геј­минг ин­ду­стри­ји из­но­си 150 ми­ли­о­на евра, јер је то­ли­ко пре­ма по­след­њим рас­по­ло­жи­вим по­да­ци­ма, 15 нај­ве­ћих ком­па­ни­ја у Ср­би­ји оства­ри­ло при­ход од ви­део-ига­ра.

Ка­ко ис­ти­че Кри­сти­на Јан­ко­вић Обу­ћи­на, из­вр­шна ме­на­џер­ка асо­ци­ја­ци­је, ком­па­ни­је у геј­минг ин­ду­стри­ји се су­сре­ћу са број­ним иза­зо­ви­ма.

Нај­ве­ћи про­блем је то што не по­сто­је при­хо­ди ком­па­ни­ја док се игра не об­ја­ви, од­но­сно док се не за­вр­ши про­из­вод на ко­јем се ра­ди. Ти­мо­ви по­не­кад ра­де на не­че­му и по не­ко­ли­ко го­ди­на, без за­ра­де. Пи­та­ње је ка­ко се они он­да ин­ве­сти­ра­ју, али на­жа­лост за са­да не по­сто­је фон­до­ви ко­ји су у Ср­би­ји по­све­ће­ни са­мо геј­мин­гу, за раз­ли­ку од Ита­ли­је, Не­мач­ке и Фран­цу­ске, Америке, Јапана. То се и огле­да у бро­ју об­ја­вље­них ви­део-ига­ра на го­ди­шњем ни­воу – на­во­ди Кри­сти­на Јан­ко­вић Обу­ћи­на.

Има ли на­зна­ка да ће се то про­ме­ни­ти у Ср­би­ји?

Асо­ци­ја­ци­ја је већ при­ча­ла о не­ким ак­це­ле­ра­тор­ским про­гра­ми­ма и до­ста је би­ло ре­чи о олак­ши­ца­ма ко­је по­сто­је за раз­ли­ку од ра­ни­јег пе­ри­о­да ка­да их ни­је би­ло уоп­ште. На при­мер, са­да има по­ре­ских олак­ши­ца за све ти­мо­ве ко­ји се ба­ве ино­ва­тив­ним раз­во­ји­ма и ис­тра­жи­ва­њи­ма. Има по­ма­ка, али ма­ли ти­мо­ви и да­ље не­ма­ју ко­ме да се обра­те, а то је про­блем – ис­ти­че Кри­сти­на Јан­ко­вић Обу­ћи­на.

Ге­не­рал­но, у све­ту је и геј­минг ин­ду­стри­ји 90 од­сто ка­дра са­мо­у­ко, та­ко да фор­мал­но обра­зо­ва­ње не­ма пре­суд­ну уло­гу при­ли­ком за­по­шља­ва­ња.

До­да­тан про­блем пред­ста­вља не­до­ста­так се­ни­о­ра, од­но­сно ис­ку­сних рад­ни­ка. Раз­лог за то је што геј­минг ин­ду­стри­ја као гра­на при­вре­де по­сто­ји ре­ла­тив­но крат­ко, тек у по­след­њих де­се­так го­ди­на су по­че­ле ства­ри да се озбиљ­ни­је де­ша­ва­ју у тој обла­сти. Та­ко да за­по­сле­ни у геј­мин­гу ни­су мо­гли чак ни фи­зич­ки да стек­ну ве­ће ис­ку­ство од то­га ко­је има­ју да­нас – до­да­је она.

Гејминг индустрија није фокусирана само на програмере

Увре­же­но је ми­шље­ње да су у ин­ду­стри­ји ви­део-ига­ра са­мо про­гра­ме­ри и они ко­ји се ба­ве ани­ма­ци­јом. Ипак, то ни­је та­ко, јер се овим по­слом ба­ве љу­ди са ши­ро­ком ле­пе­зом за­ни­ма­ња.

Има­мо љу­де ко­ји пи­шу, пра­ве му­зи­ку, ко­ји се ба­ве про­дук­ци­јом, ту су и они из сек­то­ра за људ­ске ре­сур­се и мар­ке­тин­га… Про­шлог ле­та смо лан­си­ра­ли но­ву на ко­јој се тре­нут­но на­ла­зи ба­за од 45 рад­них по­зи­ци­ја у геј­мин­гу и сва­ка по­зи­ци­ја је по­себ­но об­ја­шње­на – на­бра­ја Кри­сти­на Јан­ко­вић Обу­ћи­на.

Ве­ћи­на ви­део-ига­ра је са­да ди­ги­тал­на, око 60 од­сто њих су мо­дул­не, по­сто­је ис­кљу­чи­во у ди­ги­тал­ној фор­ми, пре­у­зи­ма­ју се као и би­ло ко­ја дру­га апли­ка­ци­ја. Је­ди­но игре за ра­чу­на­ре и кон­зо­лу, у сми­слу „Со­ни плеј стеј­ше­на”, има­ју и фи­зич­ке и ди­ги­тал­не ко­пи­је.

Шта по том питању треба да ради гејминг индустрија у Србији?

Гејминг индустрија би требало стално унапређује вештине својих радника у различитим областима како би држала корак са повећаним захтевима потрошача и растућим технолошким напретком који игре чини све узбудљивијим и интерактивнијим.

Гејминг компаније могу осигурати да њихови запослени имају потребне вештине и знање за развој иновативних игара тако што ће подстицати неформално образовање, квалитетне курсеве и менторства од стране релевантних у свету гејминга, пратити трендове који су популарни у Америци, Кини и Европи итд. Поготово у области маркетинга у гејминг индустрији.

Док гејминг индустрија наставља да се развија, унапређивање вештина ће остати ствар од круцијалног значаја за одржавање високо обучене радне снаге и остајање конкурентним на тржишту, јер је дигитални свет једно глобално село.