Велика си, велика си и још већа, земљо Херцегова. Прочитајте само ово. У времену када истинске вриједности често остају у сјенци сензационализма, прича из Гацка враћа вјеру у оно што је заиста важно – труд, скромност, вјеру и породично јединство.
Петоро браће и сестара – Милан, Ана, Јаков, Гаврило и Михаило Којовић – јуче су на међународном џудо турниру у Пљевљима освојили укупно пет медаља, од чега три златне и двије сребрне. Њихов успјех није тек резултат талента, већ плод година преданог рада, дисциплине и међусобне подршке.
Њихов отац, протојереј Александар – Саша Којовић, парох у Гацку, својим примјером их је водио путем вјере, поштења и скромности – врлина које стоје изнад сваког спортског одличја.
Али – ни ту није крај.
Други гатачки свештеник, протојереј Александар Гајић, отац је шесторо дјеце: Симеон, Симонида, Ђорђе, Вукашин, Тамара и Наталија Гајић – и сви су џудисти. И они су расла дјеца молитве, рада и одрицања.
Има још.
Из једне куће потичу и млади Елези: Ангелина, Павле, Евгенија, Катарина и Василије – такође џудисти. Још једна гатачка породица у којој се спорт, васпитање и духовност преплићу у складну цјелину.
Под једним небеским кровом, једанаесторо младих џудиста из породица Којовић и Гајић, као и петоро младих Елезових, не краси само медаља на грудима, већ и мир у срцу и вјера у души.
У времену буке, брзине и пролазне славе, њихова прича подсјећа да права снага долази изнутра. Не воле да се експонирају. И разумијемо их.
Ако ова прича није за насловне стране – не знамо шта јесте.
Овај пут Којовићи на слици, а кад ухватимо прилику – све ћемо их заједно фотографисати.
Заслужили су.
Слава Богу на свему.
Пише: Ратомир Мијановић
