У ЦРКВИ Светог Николе у Манастиру Буково, проговорили су векови. Током рестаурације живописа из 1902, слојеви прошлости открили су нешто неочекивано: фреске које по стилу и бојама одмах „говоре“ да су настале у средњем веку. Сакривене од погледа биле су више од пола миленијума. Док су рестауратори пажљиво уклањали слој по слој живописа, игуман Козма (Радовић), како открива за „Новости“, није могао ни да наслути тако величанствен тренутак као онај када је са средњовековних фресака засијао лик Светог Јована Златоустог, откривајући божанствене радове давних, величанствених мајстора живописа.
– Свети Јован Златоусти се први указао. Није било натписа, али на основу икона и фресака знамо како он изгледа. Чим смо видели очи и усне, знали смо да је то он. Убрзо се указао и лик анђела који лебди. Јединствена фреска – вели игуман. У овом вековном храму, проглашеном за културно добро Србије, „извирање“ прошлости са зидова ту није стало, па се у олтару открило још новозаветних сцена.
– Пронађени су и Свети Никола, Свети Кирило Филозоф, Григорије Богослов, Свети Василије Велики као и сцене рођења Господа, Силаска Светог духа на апостоле… Ако Бог да, у наставку радова, приликом чишћења и попуњавања оштећења која су настала кад и живописи у 17, па у 20. веку, тачно ћемо видети које све средњовековне библијске сцене имамо – додаје игуман.
До овог открића веровало се да постоје два слоја живописа, и да је онај старији из 17. века тек делимично сачуван. Од њега су остале две фреске: Богородица у ставу оранс (у своду западног травеја) и Свети архангел Михаило (на западној фасади у ниши), као и фрагменти у конхи северне певнице и на своду олтарске апсиде. Новији, из 1902, дело је Милисава Марковића из Књажевца, а према нацртима Стеве Тодоровића, познатог српског сликара романтизма. Марковић је осликао велики број иконостаса у овом крају, али и у другим местима Србије.
– И рестауратори који имају много година искуства су били изненађени открићем. Углавном су радили рестаурације нових или старијих живописа, али први пут су, баш у Букову, открили средњовековне фреске. Интересантно је да на њима имамо и приказ светитеља из првог века, Светог Панкратија Таваноменијског. Он је био епископ у првим годинама хришћанства. Његова фреска, лик његов, ретко се појављује, а у Букову га има – додаје игуман Козма.
Прелеп је и лик Светог Кирила Филозофа, византијског мисионара који је са братом Методијем донео писменост и хришћанство Словенима.
– Његова икона се сликала тек од друге половине 14. века што нам је, такође, одредница о времену сликања новооткривеног живописа. До тада се сликао Свети Кирило Александријски као велики јереј. Све нам то говори да су ове фреске из друге половине 14. века. Рађене су и анализе боја, плаве и бордо које су биле јако ретке и веома скупоцене у то време, па чак и велики манастири у Србији нису имали тај квалитет као што их је имало Буково – вели игуман.
У буковском манастиру настављен је пројекат реконструкције фресака у олтару. Претходно је завршена санација живописа из 1902, а ранијих година и рестаурација иконостаса.
– Започели смо другу фазу сређивања средњовековених фресака у олтару и то ће трајати шест месеци. Реч је о озбиљној инвестицији коју смо започели сопственим средствима, али очекујемо и да нам помогне Министарство културе. У међувремену се ради пројекат каменог пода и требало би да најкасније до Покрова, 14. октобра 2025, завршимо обнову и цркве и дворишта – додаје игуман.
Према предању Манастир Буково је задужбина Светог краља Милутина с краја 13. века који га је подигао после победе над видинским кнезом Шишманом 1291. на шта, верује се, указује и фреска Светог архангела Михаила, краљевог заштитника. Она се налази у ниши над главним улазним вратима. Друго предање каже да га је уз манастире Вратну и Манастирицу код Кладова, подигао Свети Никодим Тисмански. По трећем, оснивач и ктитор му је почетком 15. века био неко од властеле Тимочке Крајине на шта указује и натпис на западном зиду припрате манастирске цркве, да је „подигнут за време српских деспота“.
– Врло могуће је да је манастир настао и раније него што се верује. Вероватно ће се још нешто открити приликом скидања тих слојева креча који сада не дозвољавају да видимо јасну слику – наводи архимандрит Козма.
МАНАСТИР Буково 2025. обележава 190 година откад је постао део Тимочке епархије основане 1834. епископ Доситеј (Новаковић) је годину касније поставио архимандрита Јосипа за игумана нововаспостављеног манастира.
ПО архитектонским и стилским карактеристикама манастирска црква убраја се у посебну варијанту моравске школе, са основом уписаног крста. Припрата није из времена подизања храма, већ је призидана касније. Првобитно је имала отворене бочне пролазе који су зазидани крајем 19. века.
