FoМО је релативно нова појава у психологији, те многи психолози његову кулминацију везују за почетак настанка друштвених мрежа. Друштвене мреже су промениле рутину нашег свакодневног живота. Постале су главни канали продаје и промоције разних дешавања, догађаја и „кул“ дневних рутина модерног човека. Данас је „ин“ бити виђен на познатим местима, у новим крпицама и „бесним“ аутомобилима. Све ово документовано је на социјалним медијима. Просечна особа проводи чак 150 минута дневно конзумирајући њихов садржај. Скролујући друштвене мреже, на само један клик доступне су информације где се налазимо, где су наши пријатељи, најбоља места за излазак, теретане итд.
Трудимо се да будемо у тренду и останемо „актуелни“ јер нам модерно друштво то намеће. Међутим, овај начин константног документовања ствари из нашег живота може се одразити лоше по наше психичко стање. Иако FoMO још нема дијагнозу поткрепљену научним доказима јер је релативно нова појава, овај феномен итекако постоји. Он утиче како на наше психичко, тако и на физичко здравље.
Шта је FoMO?
FoMo, или Fear of Missing out може се дефинисати као страх од пропуштених прилика. Човек се у том тренутку осећа као да је своје време могао да утроши на много бољи начин. Страх од пропуштених прилика углавном долази након низа животних незадовољстава, траума из детињства па често и комплекса ниже вредности. Он је постојао и пре и на неки начин био је заштитни знак оних који су били одбачени у друштву. Доласком друштвених мрежа, овај феномен се само интензивирао. Људи често постају анксиозни и компулсивни ако нису окачили шта раде, где излазе или шта су ново купили. Из овога можемо да закључимо да је FoMo озбиљан друштвени проблем. Он може имати веома велик утицај на самопоуздање јединке, која сумњом у своју вредност може постати назадовољна својим животом, услед чега се често јављају болести као што су анксиозност и депресија.
Симптоми страха од пропуштених прилика
Иако FoMO нема установљену дијагнозу, њега карактеришу конкретни симптоми. Према извештају о „Технолошким предвиђањима и друштвеним променама“ симптоми су ови:
1. Опсесивно проверавање друштвених мрежа да видимо шта други људи раде.
2. Разочараност у себе и наш живот када исти упоредимо са са оним што се чини да остали раде.
3. Физичка исцрпљеност од друштвених мрежа.
4. Пребукиран дневни распоред јер имамо жељу да будемо на много места током дана.
5. Потешкоће у фокусу и концентрацији.
6. Осећај туге, анксиозности и депресије.
7. Проблеми са спавањем.
8. Главобоље.
Узроци FoMO-a
Узроци ове појаве нису везане само за друштвене мреже и оно што се догађа на њима. Добар пример је журка на коју сте позвани у суботу увече, али ви не желите да идете јер нисте расположени. Међутим, ипак одличите да одете не журку, јер не желите да се осећате запостављеним када се буду сумирали утисци дан после на кафи. Дакле, све због чега се неко осећа запостављеним може бити узрок Fear of missing out-a. Такође, то могу бити и:
- Неразумевања интерних шала ако се нађете у неком новом друштву.
- Не бирање у тим у коме бисте желели да играте када сте на фудбалском или кошаркашком термину.
- Када не добијете позив од пријатеља за догађај на коме бисте желели да присуствујете.
- Пропуштате распродају или попуст производа који бисте јако желели да поседујете итд.
Психологија FoMO-a и утицај на младе
Осећај припадности некој групи људи или организацији је одувек био људска потреба. Осећај припадности уско је повезан са нашим здрављем, нивоом стреса и самопоуздања, што се одражава на нервни и имуни систем. Супротно од тога, FoMO утиче на нас да упадамо у стања панике и анксиозности, јер мозак генерише да се налазимо у опасности. Онда одлазимо на друштвене мреже и шта се дешава? Нервни систем је под још већим стресом и анксиозност постаје све јача! Ово се највише одражава на младе особе, јер младе особе имају слабији карактер, више су изложене друштвеним мрежама и осећајем припадности. Социјална аксиозност је још један велики проблем данашњице. Ова појава се углавном одражава на млађу популацију. И сами смо свесни да се млади данас радије друже на Дискорду или затвореним групама на Месинџеру него у реалном животу. То је још један од разлога повећане стопе анксиозности, депресије и осећаја усамљености.
Како се одупрети стању какав је FoMO?
Ако приметите да имате FoMO имамо неколико савете како да се изборите са њим:
- Имајте на уму да животи других често нису онакви каквим их они представљају
- Да други не објављују када чисте стан или раде 10 сати дневно за рачунаром
- Усредсредите своју енергију ка рутинама и особама које вас испуњују.
- Минимизирајте садржај на друштвеним мрежама који вас негативно узбуђује
- Одложите телефон и рачунар 2 сата пре спавања
- Попричајте са психотерапеутом или духовником
- Отпратите садржај који вас чини негативним
Међутим, у овом феномену има и нечега доброг. Он може да вас „натера“ да промените себе као особу, стекнете нека нова знања и искуства о себи и свету. Преиспитивањем и упознавањем себе почећете да градите и развијате живот у оном смеру у коме сте одувек желели. Много лепши од фотошопираних слика на Инстаграму.
