Kако су ударне групе Хамаса успеле да затекну неспремним Израел, да изненаде и Мосад и ЦИА?
Прешле су границу између Израела и Газе једноставно је срушивши. Булдожерима и тракторима. Kамионетима са постављним митраљезима напросто су продрле у празнине које су се отвориле. Било је продора и са мора на брзим чамцима, па чак и егзотичних летова параглајдингом.
Показало се да је Израел слабо чувао границу са Газом.
Неколико километара од границе налазило се и до десетак утврђених пунктова и војних база у којима су израеоски војници мирно спавали. Утолико спокојније што је била субота.
Локација и наоружање тих утврђених тачака и база нису били тајна за Хамас. Око њих није било спољног обезбеђења, као ни стражара.
Те тачке су мање или веће касарне иза пластичне ограде са безмало средњовековном кулом на којој се налази митраљез којим се управља аутоматски. Kао на ратним бродовима. Изгледа технолошки напредно, али чим обичан квадрокоптер баци гранату на куполу тих митраљеза – нема више одбране „утврђене“ тачке.
То је дало прилику Палестинцима упадну у те мини-касарне и да пуцају у уснуле војнике. Тако је било дуж целе границе са Газом. Уништили су до половине израелских „утврђених“ тачака за само сат времена. Ни веће војне базе попут Kерем-Шалома уопште нису биле чуване. Након што су хамасовци ударили на прву линију утврђених тачака – њих је требало алармирати, али нико није стигао да укључи аларм.
Споља су их пробили стари совјетски ручни бацачи граната, а војници су побијени унутар таквих база. Тенкови Меркава и оклопни транспортери Намер постали су лаки трофеји. Један тенк, који је негде био кренуо „својим послом“, плануо је од кумулативне гранате, бачене са дрона. Палестинци су имали и среће: погодили су му резервоаре за гориво, па се испоставило да Меркава нема заштиту за своје спољне резервоаре за гориво и да ти тенкови уопште нису прилагођени одбрани ни од примитивних дронова.
Израелци никада нису наишли на нешто слично, па им није ни пало на памет да штите своје тенкове од дронова. Групе Палестинаца искрцаних из чамаца ушле су у центре великих градова на обали. Запалиле су зграду полиције у Ашкелону и једноставно се стационирали у центру града у близини пицерије, пуцајући на све око себе. Само ту су биле стотине цивилних.
Kибуци и јеврејска насеља уопште нису били заштићени. Некада су то била најутврђенија насеља на свету. Тамо су биле јединице за самоодбрану, а у рабиновој кући су држане залиха оружја. А сада су Арапи једноставно отерали становнике више кибуца дубоко у Газу да би створили „фонд за размену“. Догодили су се и спонтани погроми у Негеву и насељима око Јерусалима, за које је и јеврејско становништво било неспремно. Истовремено, неколико хиљада ракета из Газе пало је на Израел одједном. Испоставило се да ПВО-систем Гвоздена купола, који је дуги низ година представљан као најнапреднији на свету, не може да се носи са таквим ударом. Ракете су падале чак и на Хаифу, односно цела територија Израела од југа до севера била је беспомоћна. Хамасове ракете јесу примитивне, али када их има на хиљаде, сваки ПВО систем је бескористан. Дванаест ракета ПВО не може истовремено да обара две хиљаде циљева.
Читаву израелску линију одбране од Газе Палестинци су уништили за три сата и ватра пребацили дубоко на територију Израела. Неке од арапских диверзантских група вратиле су се у Газу са трофејима и заробљеницима.
Део хамасовацва се утврдио у неколико насеља на унапред одређеним местима као што су локалне полицијске станице и војне базе.
Арапи су унапред знали циљеве, имали су напредне руте, а групе су координирале своје акције. Знали су комуникацијске фреквенције и безбедносне лозинке. То значи да су „снимање терена“ и израда плана трајали најмање шест месеци. МОСАД и Шин Бет (израелска контраобавештајна служба) сматрају једним од својих приоритетних циљева контролу над Хамасовим набавкама оружја и материјала за производњу пројектила. А превентивни удари на Газу изводе се углавном по локацијама за производњу ракета и складиштима. Па како се онда догодило да је Хамас успео да у једном дану у две салве испали неколико хиљада ракета на Израел?
Стотине људи су учествовале у припреми напада. Али, МОСАД и Шин Бет нису ништа знали. Испоставило се да израелске снаге безбедности почивају на ловорикама победа прошлих генерација.
Да је израелска војска преспавала промене у борбеним тактикама које се дешавају у сукобима управо сада. У Тел Авиву је неколико сати владао хаос. Војни врх је био у коми. Још није дао јасан одговор како је све могло да се деси.
Јасно је да ће одговор Израела бити окрутан и демонстративан. Међутим, први удар је пропуштен, иако је припреман под самим носом израелске обавештајне и контраобавештајне службе.
Нетањаху је саопштио да је спреман да збрише Газу са лица земље, што аутоматски значи крвопролиће, укључујући и цивилно становништво.
Док Израелци буду чистили насеља од арапских група, МОСАД ће открити читаве подруме и ровове испуњене телима израелских војника.
Израелци нису имали овакве губитке много деценија.
Јасно је да је Израел технолошки јачи. Ако буде доследан, пре или касније ће се постићи ниво разарања у Гази који ће Тел Авив моћи да назове победом. Али, Арапи су већ урадили главну ствар: уништили су митове о израелским одбрамбеним системима, а та морална победа је много важнија од чисто војних контраудара које јеврејска држава изводи против њих.
Ово што се догодило може изменити целокупну војно-политичку структуру Блиског истока и довести до појаве нових савеза и нових линија фронта.
