Др Вера Шћепановић је изузетна личност која кроз свој рад успешно спаја медицину, науку, предузетништво и традиционалне вредности у свом професионалном и приватном животу. По занимању је лекар, специјалиста инфектологије, са петнаест година искуства и рада у конвенционалној медицини.
Ипак, њена животна прича је много више од тога – она је власница и директорка компаније „Тривит“, једне од водећих домаћих компанија у области производње хлеба, пекарских производа и здраве хране, која запошљава више од 600 људи у Србији и Црној Гори.
Почетком 21. века, заједно са супругом Драганом, оснива компанију „Тривит“. Почели су од нуле, уз много одрицања, балансирајући између посла, деце и породичних обавеза. Њихова посвећеност резултирала је развојем модерних пекара у Врбасу, Кули, Бечеју, Лозници, Никшићу итд.
Тривит група је посебно позната по производњи специјалних хлебова „Тонус“, који се праве од проклијалих житарица, без брашна, чиме истичу посвећеност здравој исхрани и иновацијама у прехрамбеној индустрији.
Освежавајући глас у времену када медицина лечи последицу, а не узрок
Својим ставом, енергијом и деловањем изазива поштовање и инспирацију у сваком ко жели да дубље разуме медицину, методе самоисцељења и уопштено здрав живот. Као гост емисије „Компас“, њена искреност и мудрост били су освежавајући глас у времену када медицина често изгледа хладно и механички, као она која углавном лечи последицу, а не узрок.
Вера верује да је основни исцелитељ Господ, а лекари су, како сама каже, наши помоћници: „Једини лекар и једини исцелитељ је Господ, а лекари су помоћници, ако то раде у славу Божију.“
Управо ова мисао прожима њен однос према медицини и лековима – није само питање физиологије, већ и дубоког духовног приступа који треба да прати свако излечење. За њу је медицина позив, али и задатак и обавеза да се људима помогне да схвате како да сами постану здрави имплементирајући у свој живот здраве навике.
Није задовољна данашњим системом образовања у медицини
У емисији је нагласила да није задовољна данашњим системом образовања медицини: „Нисам задовољна тиме да ја само преписујем лекове и да ми на факултету не учимо како да постанемо здрави и како уопште да се исцелимо природним методама, него само учимо којом процедуром да лечимо људе.“ Ова критика указује на њену жељу за интегративним приступом – где традиционална медицина није у конфликту са природним методама већ их обогаћује.
Вера такође инсистира на људском контакту и емпатији у медицини: „Колико год да ће вештачка интелигенција да преузме велики део послова, па нажалост и лекара, никада тај људски однос, емпатија, не може ниједна машина да преузме.“ Ова реченица носи дубоку истину о потреби људскости и наше непроцењиве способности да се саосећамо и бринемо једни о другима.
„Жена која је добра домаћица, она ће бити и добра предузетница“
Њен поглед на жену, породицу и предузетништво такође је занимљив и инспиративан. Каже да „Жена која је добра домаћица, она ће бити и добра предузетница, јер цела економија је у ствари вођење домаћинства.“ Овим наглашава важност породичних вредности и њихову примену у предузетништву и економији, јер су традиционалне вредности нешто што може да се имплементира на сваки аспект нашег живота јер пре свега имају чврст темељ и корен, а без темеља не можемо да градимо ништа.
Такође, с озбиљношћу упозорава на друштвене проблеме: „Код нас се људи у Србији диче тиме да ми имамо јако добар ноћни живот… Добар ноћни живот значи уништавање људи.“ Њена критика није само медицинска, већ и морална.
„Ако се држимо Јеванђеља морамо то да живимо, практикујемо и да то сведочимо“
Вера верује у снагу вере и живот по хришћанским начелима: „Ако се држимо Јеванђеља морамо то да живимо и да то практикујемо и да то сведочимо.“ Ова духовна компонента њеног живота је неретко инспиративно осветљена и током емисије.
Посебно је дирљиво како види улогу жене и породице у друштву и бизнису, одбијајући савремене феминистичке идеологије које, по њеном мишљењу, не доносе срећу: „Феминисткиње мисле да су оне срећне. Оне су све несрећне и очајне… Мора да постоји мушкарац, да ли је то супруг, да ли је то брат, да ли је то син, мора да му се да место које њему припада.“ Ово показује њену дубоку традиционалну аутентичност и тежњу ка хармонији у породици.
Какве опасности са собом носе модерни стилови живота?
Шћепановићева је и сведок данашњих опасности које доносе модерни стилови живота, посебно за жене: „Нека просечна жена данас… стави на себе око 167 хемијских препарата. То је као да се напраскаш пестицидима. И онда се после жене чуде зашто имају стално неке проблеме са кожом.“ Овде указује на опасност превелике зависности од синтетичких производа.
Вештачка интелигенција никад неће имати емпатију и нервус вагус
Посебно интересантне ставове, Др Вера има о вештачкој интелигенцији која је добрим делом захватила и њену струку, медицину. „Колико год да ће вештачка интелигенција да преузме велики део послова, па нажалост и лекара, никада тај људски однос, емпатија, не може (да се овај-избаци) ниједна машина да преузме. То никада неће моћи вештачка интелигенција да уради. Неће имати емпатију, неће имати нервус вагус, неће са осећајем водити рачуна о другима.“
Ако Вас интересује још како пронаћи баланс између духовног и материјалног, да ли је тешко бити жена предузетник у Србији, зашто је др Вера одлучила да њен главни производ буде од пшенице и зашто је важно да један предузетник има на тржишту производ који има истинску вредност, колико су важни наши хормони, када да једемо и тренирамо, зашто се каже „Какав ти је Вагус, такав ти је живот“, али и то колико њој значи породица и улога баке, погледајте целу емисију са др Вером:
