Најниже језеро на Увцу, смештено на надморској висини од 805 метара, представља један од најфасцинантнијих и најлепших природних драгуља овог дела Србије. Овај водени резерват, настао подизањем бране на свега 43 километра од ушћа реке Увац у реку Лим, не само да очарава својом природном лепотом, већ има и огроман еколошки и биолошки значај.
Језеро је формирано израдом бране високе 40 метара и дуге 150 метара, која је створила површину воде од око 180 хектара. Окружено стрмим, кречњачким литицама, ово језеро се простире у дужини од 11 километара, са максималном дубином од око 30 метара. Иако је ширина језера у делу близу бране значајна, крећући се између 300 и 500 метара, како се узводно крећете, језеро се на неким местима значајно сужава – чак испод 50 метара. Овај природни феномен чини пејзаж још драматичнијим, док кривудаве обале нуде посетиоцима незаборавне призоре.
Један од најзанимљивијих аспеката овог језера јесте његова вода, која је приметно хладнија у односу на друга језера у овом крају, попут Златарског и Увачког. Просечна температура воде се креће између 10 и 12 степени Целзијуса, што је последица тога што вода доспева са дна Златарског језера, доносећи собом свежину и јединствену екосистемску динамику. Ово чини језеро изазовним, али привлачним за бројне љубитеље риболова који овде проналазе изванредно богат рибљи фонд.
Није само вода оно што чини ово језеро посебним. Језеро је дом неким од најугроженијих животињских врста у Србији, укључујући и величанственог белоглавог супа, који се гнезди на стрмим литицама изнад водене површине. Овај грабљивац, са распоном крила до три метра, важи за симбол овог краја и привлачи орнитологе и љубитеље природе из целог света. Управо захваљујући овом импресивном птичијем становништву, језеро и његова околина проглашени су заштићеним подручјем, чиме се осигурава њихово очување за будуће генерације.
Поред белоглавог супа, на литицама око језера могу се уочити и друге ретке врсте птица, док водени екосистем обилује рибама попут пастрмке, клена и шаранa, што је језеро учинило правом Меком за риболовце. Узнемиреност модерног живота овде не допире – само тишина, звук ветра и повремени крик орла који надлеће обале.
Осим природних богатстава, ово језеро привлачи и љубитеље авантуристичких спортова. Кајакари, планинари и фотографи налазе овде свој рај. Специфична формација канала и дубоки кањони дају могућност за истраживање крашког рељефа, а пејзажи који се пружају изнад језера пружају јединствено искуство које се памти целог живота.
Језеро на Увцу није само естетски драгуљ, већ и пример хармоније између природе и људи. Његова очувана околина и богати биодиверзитет подсећају нас на важност заштите природе и одговорног односа према еколошки осетљивим подручјима. Упркос својој мирној спољашњости, ово језеро је пуно живота, мистерије и непроцењиве вредности за нашу планету.
За оне који траже бег од урбаног света и желе да се повежу са природом у њеном најчистијем облику, најниже језеро на Увцу пружа управо то – уточиште где време стаје, а природа влада својом чаробном тишином.
Како стићи до језера?
До најнижег језера на Увцу стиже се најлакше из правца града Сјенице или Нове Вароши, које су најближи урбани центри. Пут који води до језера је већим делом асфалтиран, али последњих неколико километара пролази кроз макадамски пут, што га чини занимљивим за љубитеље авантуре и приручних возила попут теренских аутомобила. За оне који долазе из удаљенијих делова Србије, најбоље је путовати аутопутем до Златибора, одакле се лако повезује са локалним путевима који воде ка Увачком кањону.
Када се дође до језера, посетиоце чека уређена зона са паркингом, од које крећу стазе за пешачење и обилазак видиковаца, као и луке за туристичке чамце. Организоване туре су доступне, па се можете прикључити вожњи чамцем кроз сам кањон, што пружа јединствену перспективу на овај спектакуларан крајолик.
Вожња чамцем – Једна од најпопуларнијих активности је вожња чамцем кроз језеро и уски кањон, током које можете уживати у погледу на кречњачке стене и природне формације које су креиране милионима година. Водичи ће вам испричати све о природним карактеристикама језера, али и о животу белоглавог супа који се гнезди на околним литицама.
Посматрање белоглавог супа – Белоглави суп је симбол овог подручја и једна од најређих и најугроженијих врста птица у Европи. Језеро и околне стене су природно станиште ових величанствених птица које се могу видети како кружe над водом у потрази за пленом. Љубитељи орнитологије могу уживати у посматрању ове јединствене врсте, а посебно популарни су видиковци који пружају широк поглед на цео кањон и белоглаве супове у лету.
Пешачење и планинарење – Околина језера је испресецана бројним пешачким стазама које воде до неких од најлепших видиковаца. Једна од најпознатијих пешачких рута води до видиковца Молитва, који се сматра једним од најлепших у Србији. Поглед са овог видиковца обухвата језеро, кривудаве меандре реке Увац и стене које окружују цео пејзаж.
Риболов – Језеро је веома богато рибом, па љубитељи риболова могу уживати у улову пастрмке, клена, шарана и других врста. Важно је напоменути да су риболовне дозволе неопходне, па је најбоље унапред се информисати о томе како их набавити.
Кајакарење – За оне који воле мало више акције, кајакарење је одлична опција. Вожња кајаком кроз уске делове језера омогућава вам да доживите мир и спокој воде, док истражујете овај невероватни природни амбијент.
Камповање и пикник – Око језера постоји више уређених и неуређених камп локација, где је могуће поставити шатор и уживати у камповању у природи. Постоје и места предвиђена за пикник, са клупама и столовима, где можете провести пријатно поподне у друштву породице и пријатеља.
Посета језеру најбоља је током топлијих месеци, од пролећа до јесени, када је природа у пуном сјају и када су све активности доступне. Током зиме, језеро и околина могу бити тешко приступачни због снежних падавина и ниских температура. Температура воде у језеру остаје релативно ниска током целе године, између 10 и 12 степени Целзијуса, тако да купање није препоручљиво осим за најхрабрије.
Најбоље време за посматрање белоглавог супа је рано ујутру или касно поподне, када птице чешће лете у потрази за храном. С обзиром на заштићени статус овог подручја, веома је важно поштовати правила понашања у природним резерватима – не остављати отпад и не узнемиравати дивљи свет.
Улазак у резерват се наплаћује, а средства од улазница се користе за одржавање и заштиту подручја. Осим тога, ту су и локални водичи који могу пружити драгоцене информације и организовати обиласке кањона и околних знаменитости.
