Данска планира да укине порез на књиге који је највиши у свету, у настојању да подстакне људе да више читају.
Порез на књиге у Данској износи 25 одсто, а влада сматра да таква политика доприноси растућој „кризи читања“.
Предлог министра културе
Министар културе Јакоб Енгел-Шмит саопштио је да ће влада предложити у свом плану буџета да се укине порез на књиге, што ће земљу коштати 330 милиона данских круна (44 милиона евра) годишње, преноси Гардијан.
Енгел-Шмит је рекао да верује да се мора ризиковати да би се окончала криза читања која се шири последњих година.
„Невероватно сам поносан. Не дешава се сваки дан да неко успе да убеди колеге да тако огроман новац треба да се улаже у потрошњу и културу Данаца“, казао је министар.
Поређење са другим нордијским земљама
И друге нордијске земље имају стандардну стопу пореза од 25 одсто, али је не примењују на књиге. У Финској је ПДВ на књиге 14 одсто, у Шведској шест, а у Норвешкој се не наплаћује.
Шведска је 2001. смањила порез на књиге што је повећало продају књига али, како су показале анализе, књиге су куповали они који су већ читали.
Енгел-Шмит је рекао да је циљ ширење литературе и да је већ издвојен новац за јачање сарадње јавних библиотека и школа, како би се више деце упознало с добром литературом.
Навике читања у Данској
У Данској, која има нешто више од шест милиона становника, 2023. године је продато 8,3 милиона књига, у књижарама и преко интернета, према подацима националне статистичке агенције.
Највише су се продавале књиге за најмлађе, сликовнице и књиге са активностима, а други најпопуларнији жанрови били су криминалистички романи и трилери.
Питање цена након укидања пореза
Ако ова мера не доведе до пада цена књига, Енгел-Шмит је рекао да ће поново размотрити да ли је то био прави корак.
„Пратићу наравно како се цене развијају. Ако се испостави да укидање ПДВ-а доведе само до раста профита издавача, а да цене књига не падају, онда морамо размотрити да ли је то била исправна ствар“, рекао је Енгел-Шмит.
Порез на књиге у Србији и региону – културна баријера или подстицај читању?
Док Данска најављује укидање пореза на књиге како би подстакла читање, у Србији и земљама региона пореска политика према издаваштву изгледа знатно другачије.
У Србији се на књиге примењује посебна стопа ПДВ-а од 8 одсто, која важи и за уџбенике, новине и већину публикација. То је знатно ниже од опште стопе ПДВ-а од 20 одсто, али издавачи и читаоци и даље указују да тај порез представља баријеру за развој културе. Посебно проблематичан део је увоз књига – ту се примењују додатна оптерећења.
Приликом увоза се ПДВ плаћа од 10 до 20 одсто
У пракси, приликом увоза често се плаћа ПДВ од 10 до 20 одсто, уз царину и услуге царињења. То значајно увећава цену и чини да стране књиге буду тешко доступне просечном читаоцу.
На друштвеним мрежама често се могу прочитати жалбе љубитеља књига који истичу да морају да плате и преко 200 евра пореза и царине на књиге вредне 800 евра. Овакав приступ многи виде као „културну баријеру” која обесхрабрује набавку литературе из иностранства.
Какво је стање у региону?
Када је реч о региону, слика је шаролика. У Хрватској се на књиге примењује смањена стопа ПДВ-а од 5 одсто, што је једна од најнижих у Европи. У Словенији је та стопа нешто виша и износи 5,5 одсто, док у Босни и Херцеговини књиге подлежу истој стопи ПДВ-а као и остали производи – 17 одсто.
У Црној Гори је ПДВ на књиге 7 одсто, док је у Северној Македонији он нешто већи и износи 5 одсто за уџбенике, а за остале књиге уобичајена стопа је 18 одсто.
Да ли ће пореска политика препознати књигу као основну културну потребу?
Поређење показује да Србија, иако има нижу стопу на домаће књиге од опште, ипак није у групи најповољнијих земаља када је реч о култури читања. Проблеми са увозом и додатним трошковима посебно одвраћају људе од набавке литературе из иностранства.
Док Данска ризикује губитак од 44 милиона евра годишње да би подстакла љубав према књизи, Србија и регион још увек балансирају између прихода државе и културне политике. Питање остаје: да ли ће и овде једног дана пореска политика препознати књигу не као луксуз, већ као основну културну потребу?
