Данило „Бата“ Стојковић био је један од најзначајнијих и највољенијих глумаца српског и југословенског глумишта. Његов допринос уметности обележио је златно доба југословенског и српског филма и позоришта, а његова харизма и таленат учинили су га незаборавним у очима публике и колега.
Рани Живот и Образовање
Данило Стојковић рођен је 11. августа 1934. године у Београду, у угледној и образованој породици. Његов отац, Михаило Стојковић, био је судија, док је мајка, Десанка Стојковић, била домаћица.
Његово детињство било је обележено дисциплином и културом, што је значајно утицало на његову каснију каријеру. Током Другог светског рата, Бата је са породицом прошао кроз тешка времена, што је додатно обликовало његов карактер и уметнички израз.
Стојковић је гимназију завршио у Београду, након чега је уписао Факултет драмских уметности. На факултету су га професори и колеге препознали као изузетно талентованог и посвећеног студента, а његови рани радови на позоришним даскама наговештавали су блиставу каријеру.
Позоришна Каријера
Пре него што је постао филмска звезда, Бата Стојковић је остварио значајан успех у позоришту. Био је члан Београдског драмског позоришта, где је играо у многим представама које су постале култне у домаћем театру. Његова улога у представи „Радован III“ по тексту Душана Ковачевића, постала је легендарна. У овој комедији играо је Радована, типичног представника малог човека, карактера који је Стојковић често интерпретирао с дубоком емоцијом и хумором.
Филмска Каријера
Свој филмски деби, Бата је имао 1964. године у филму „Ко пуца отвориће му се“. Иако је ово била мања улога, његов таленат није прошао незапажено, и врло брзо је почео да добија значајније улоге.
Једна од његових најпознатијих улога дошла је у филму „Ко то тамо пева“ (1980), где је тумачио лика Кецмана. Овај филм, који је режирао Слободан Шијан, постао је један од највољенијих југословенских филмова свих времена. Батина интерпретација Кецмана, мрачног и циничног путника, донела му је огромну популарност.
Његова улога у филму „Маратонци трче почасни круг“ (1982), у режији Слободана Шијана и по сценарију Душана Ковачевића, једна је од најкомплекснијих и најзапамћенијих улога у његовој каријери. Бата је играо Саву, члана погребничког клана Топаловића, чије су реплике и сцене постале део културног наслеђа Србије.
Врхунац његове каријере
дошао је 1984. године с филмом „Балкански шпијун“, који су заједнички режирали Душан Ковачевић и Божидар Николић. Улога Илије Чворовића, бившег политичког затвореника и параноичног шпијуна, сматра се његовом најбољом интерпретацијом. Стојковић је овде успео да савршено пренесе трагикомичну природу малог човека ухваћеног у вртлогу политичких превирања.
Остале Значајне Улоге
„Варљиво лето ’68“ (1984) – као отац у породици која пролази кроз политичке и друштвене промене у време студентских протеста.
„Сабирни центар“ (1989) – филм по сценарију Душана Ковачевића у којем Бата тумачи лик који се суочава са смрћу и загробним животом.
„Тито и ја“ (1992) – играјући строго васпитача у дечијем кампу, Бата Стојковић је додатно потврдио свој статус једног од најбољих глумаца комичара.
Симбол једне епохе
Данило Бата Стојковић је био више од обичног глумца; био је симбол једне епохе, глас и лице обичног човека, али и огледало друштвених и политичких прилика свог времена. Његове улоге су често биле прожете дубоком критиком друштва, али и с дозом саосећања према ликовима које је играо.
Осим Златне арене и награде Павле Вуисић, Бата Стојковић је добитник многих других признања, укључујући Награду града Београда за допринос култури и филмској уметности.
Крај живота и наслеђе
Бата Стојковић преминуо је 16. марта 2002. године након дуге борбе са тешком болешћу. Његов одлазак био је велики губитак за српску и југословенску културу. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду, где је његов гроб постао место окупљања и поштовања многих обожавалаца и колега.
Његово наслеђе живи кроз филмове и позоришне представе које се и данас радо гледају, а многе његове реплике и ликови постали су део српског културног идентитета. У Врњачкој Бањи је подигнут амфитеатар у част овом великом глумцу који је место одржавања многих културних манифестација, пре свега „Фестивала фимског сценарија“.
Тренутно се у Врњачкој Бањи одржавају „Дани Данила Бате Стојковића“ који су почели 9. августа, а завршавају се данас, 11. августа.
Бата Стојковић ће заувек остати упамћен као један од највећих глумаца које је Србија икада имала, симбол непролазног талента и истинске уметничке посвећености.
