Крстионица је један импозантан предмет који је датиран на крај осмог века, дуго је био непознат науци, Крстионица кнеза Вишеслава откривена је у градском музеју Корер у Венецији 1853. године када су га капуцински монасиса острва Ђудека, донели као поклон. На крстионици се спомиња име српског кнеза Вишеслава. У Хрватску је стигла као дар Мусолинија, Хрватској 1942. године.
На крстионици пише: „Ово дело показано, учини свештеник Јован у време кнеза Вишеслава и то у част Светог Јована Крститеља, да посредује за њега и његовог штићеника.“
Онда је почела борба науке да препозна ко је тај кнез Вишеслав, и тада су се укључили светски научници, иако једини познати кнез Вишеслав са ових простора је српски кнез Вишеслав који се спомиње у познатом историјском делу ,,De administrando imperio“, византиског цара Константина Порфирогенита. Кнез Вишеслав је био оснивач династије Вишеславића/Властимировића, и почетак владавине је почела негде око 780 године.
Директор музеја Лазари и тадашњи европски стручњаци сматрали су да је она посвећена српском кнезу Вишеславу.
Али дешава се један чудан преокрет и појавио се један директор локалне библиотеке из Задра, који је навео један локални документ, који се данас назива Anonim Philipi/ Анонимни Аутор, са краја 18. века, у ком се спомиње да је једна крстионица из Нина, малог места крај Задра, која је 1746. године пренета у Венецију. И то је један општи податак, али су већ тада, у 19. веку, Хрватски историчари усвојили, као што су Фрањо Рачки и Фердо Шишић. То би тако остало на тој једној претпоставци да 1911. године Дон Лука Јелић није урадио археолошка ископавања у Нину, како би нашао локацију цркве где се та крстионица налазила. Од тада светска научна јавност да је та крстионица из Нина, који је био седиште бискупије.
Али су постојале сумње, и изјаве радника да су били под притиском да дају изјаве, и урађене су ревизиона ископавања 1963. године које је водио професор Мате Суић, професор археологије у Задру и Загребу, да крстионица никада није била у Нину. Суић је у извештају написао да не постоје “ни најскромније индиције” да је ту постојао баптистеријум, штавише да: “Сам ‘баптистериј’ из Нина треба да се брише из каталога споменика наше старохрватске и било које друге археологије”.
Али су се ти резултати просто игнорисали и даље се тако тврдило, игнорисани су у хрватској и југословенској науци, као и став академика ХАЗУ Ива Петричолија из 1984. да је Јелићева “бискупија” плод маште.
Професор Ђорђе Јанковић је 2010. године истраживао украсе са крстионице, и нашао им је паралеле на Михољској превлаци у Боки Которској.
Професор емеритус Универзитета у Задру Никола Јакшић, је показао да су истраживања Дон Луке Јелића биле потпуни фалсификат, зато што је свесно фалсификовано да би се доказало да је крстионица из Нина.
Задње и веома важно истраживање је урадио Предраг Коматина, из Византолошког института САНУ, који је анализирао натпис и надписе других крстионица са простора најраније српске држава и то конкретно у области Боке Которске. На простору Котора се појављује епископ Јован, који се појављује на три друга надписа, два из самог Котора и један са локалитета Бјела, и то баш из тог времена са почетка деветог века.
Поред свих ових неоспорних доказа и данас добар део хрватских историчара и научника, који су поприлично јаки, гурају ту причу да је хрватски споменик, прелазећи преко свих доказа, а да притом не нуде ниједан нови доказ.
