На данашњи дан, 22. октобра 1912. године ослобођена је Приштина. Трећа српска армија под командом генерала Божидара Јанковића потукла је у Првом балканском рату турске снаге и ослободила Приштину. Ослобођење Приштине оставило је веома велики утисак код српских јединица и, свакако, имало обрнуто дејство на турске војнике.
Један учесник балканских ратова забележио је:
„22. октобра тукли смо се пред Приштином. Кад је било послије подне, Турци су почели одступати. Наша застава је већ била побијена на њиховом положају. Одмах смо кренули напријед и стигнемо више Приштине на једно поље. У путу смо пролазили поред кола која су била пуна пртљага и осталих кућевних ствари које су Турци оставили. Ту смо ноћили. Војска је била сва весела.“
После ослобођења Приштине, српска Трећа армија требало је у духу директиве Врховне команде да одмах продужи покрет ка Куманову и Скопљу, јер је већ каснила два дана. То се међутим није десило, јер су јединице биле исцрпљене дугим маршевима и борбама, па је командант армије, генерал Божидар Јанковић одлучио да се људство задржи у рејону Приштине ради одмора и попуне.
Јединице су се одмарале размјештене у бивацима, осигуравајући се предстражама према фронту и боковима. На Газиместану се одмарала Дринска дивизија другог позива, сјећајући се јунаштва славних косовских јунака. По наређењу команданта армије, на месту погибије кнеза Лазара, код Муратовог турбета, одржан је помен свим Србима изгинулим у Косовском боју 1389. године.
Најрадоснији дан
Затим је командант Треће армије генерал Божидар Јанковић уз свечану параду јединица ушао у Приштину.
„… Приштина неће видјети свечанији дан од овога дана. На челу штаба јаше на коњу сиједи ђенерал, у чијој су пратњи команданти Шумадијске и Моравске дивизије. На челу штаба војна музика, а за штабом ордонанси и војска. Све живо је изашло да дочека и поздрави Српску војску“, пише Сотир Аранђеловић, резервни поручник и ордонанс у штабу Моравске дивизије другог позива.
А Јаша Томић, политичар, новинар и књижевник из Војводине, у репортажи објављеној 26. октобра 1912. године у „Новосадској илустрованој ратној хроници“, пише:
„…На улазу у Косово наилазисмо на Србе становнике, како плачу од одушевљења. Од када је Србија мобилисана, Арнаути су се бојали да их дирају. Одушевљење Српске војске не може се описати. Певају. Музика и трубе свирају. У овај мах сви смо занети највећим миљем. Српска победа на Косову јамчи потпуно наше ослобођење. Нема те силе која ће више моћи потиснути Србе са Косова“.
Дан кад је ослобођена Приштина био је веома значајан за српску војску. Након ове битке српска војска ослободила је читаву територију Косова и Метохије, 28. октобра исте године. Српска војска је брзо и ефикасно успоставила ред на Космету чиме је ослобођење те територије у потпуности и завршено.
