У својој ковачкој ватри Далибор Тркуља из Инђије ручно креира уникатна сечива од дамаскус челика са чудесним шарама. Са клештима и чекићем у руци, Далибор је овај занат почео да учи како би себи пружио одушак од захтевног посла у једној италијанској фирми. Али, након што је на тржишту настала права јагма за његовим производима, радо је одлучио да канцеларијски посао у потпуности замени ковачком радионицом, а одело кожном кецељом.
Када је Далибор почео са израдом ножева од дамаскуса?
То је била нека 2014-15. година, када сам почео да се занимам за израду ножева из хобија. Заправо, био сам у потрази за предахом од посла, а ово ми се учинило занимљивим и одлучио сам да се опробам као ковач.
Иначе, потпуно сам самоуко кренуо. Узео сам наковањ, направио ковачку ватру и прионуо на посао. Направио сам један, други, па трећи нож… У принципу, тако је ишло.
Колико је било тешко доћи до почетног знања?
Оно што ми је било јасно од самог старта јесте да нећу моћи све да нађем на једном месту. И то је оно што почетници у било којој професији треба одмах да схвате. Но, ако вас нешто занима, постепено ћете ствари повезати у једну комплетну причу. На крају, сасвим је небитно да ли ће вам то успети из прве или друге, важно је наћи информације и испробати то у пракси. Тако сам ја барем радио.
Да ли је Далибору ковање одмах ишло од руке?
Наравно да не. Дамаскус је крајње специфичан челик. Израда предмета од њега се не може научити из било какве књиге, Youtube туторијала или нечега трећег. Искључиво кроз покушаје и промашаје.
Штавише, након силних израђених сечива, и дан-данас дамаскус представља велики изазов. Он је заиста уникатан зато што је немогуће реплицирати претходне шаре, које се показују тек након зарањања сечива у посебну киселину. Сада, када боље размислим, мислим да је у томе и лежи чар овога посла.
Како је дошло до прве продаје?
У сарадњи са рођаком, који је правио дрвене делове, попут дршки. Убрзо сам се осамосталио и почео да продајем своја сечива. Испрва су клијенти путем Facebooka, а потом и Instagrama чули за ножеве под именом Далибор Тркуља. Недуго затим, наишли смо на проблеме изазване природом нашег производа, тј. блокаде од стране друштвених мрежа зато што су ножеви били препознати као оружје. Но, на срећу успели смо да решимо овај проблем.
Многи не знају, а требало би поменути да овакав вид производа није могуће рекламирати, баш због горе поменутих ствари. То значи да све наруџбе које имамо долазе искључиво путем препоруке што нам је посебно драго.
Када је израда ножева од дамаскуса постала одржива прича?
Од 2020. године, када сам напустио претходни посао, где сам успешно водио производњу једне иностране фирме у Руми. Да се разумемо, и пре тога је пословање било профитабилно, али када имате породицу, тачније супругу и троје мале деце, није лако преломити, напустити сигуран посао и, на папиру, живети од израде ножева.
У ствари, још увек је необичан призвук када кажем да се бавим прављењем сечива од дамаскуса.
Углавном, те 2020. године ово је прерасло у породичан посао, јер ми се прикључила и супруга Борка. Она је преузела израду кожних футрола од нашег комшије из Руме. Пошто aм и посматрањем научио како шта иде, показао сам јој, а она је све веома брзо савладала. Знање је допуњавала гледањем Youtube клипова и већ након две-три футроле, њени радови били су једнако добри и спремни за продају.
Одакле Далибор набавља сировине?
Нажалост, приморани смо да челик увозимо из Енглеске. Понекад се задеси да га има у малим количинама у Србији и то, наравно, купимо, али такве ситуације су заиста ретке. Како смо регистрована фирма, немамо проблем са увозом, па тако и добављамо неопходни материјал.
Акценат је природним материјама, које не бојимо додатно, већ их остављамо онако како је природа створила.
Управо из наведених разлога користимо јеленске рогове, које купујемо од ловаца или скупљамо у марту када их животиње одбаце. Када је у питању дрво, рабимо фосилизирано дрво, које се вади из река и јарких је боја.
Колико изгледа поступак израде ножа од дамаскуса и колико он траје?
Сам процес траје три-четири дана, а почиње прављењем комада дамаскуса. Затим се кује у облик. Након тога следи грубо брушење, те каљење. Потом се комад отпушта како челик не би био крт, односно како би омекшао и добио на еластичности. Напослетку се ради фино брушење у коначан облик, потапање у киселину ради извлачења шара на површину, оштрење, израда дршке и футроле, те паковање.
Током читавог поступка ми шаљемо слике сваког корака нашим клијентима, тако да нон-стоп могу да буду у току са израдом њиховог предмета. Са том праксом смо почели 2018-19. године, када су Пакистанци масовно присвајали наше слике и рекламирали као своје. Томе смо стали на пут додавањем воденог жига на фотографије.
Разлика у изради ловачког и кухињског ножа?
Да, разликују се по начину брушења, дебљини оштрице и неким другим параметрима који су својствени за та сечива. Ако говоримо о тежини израде, ту нема никакве разлике. У почетку је било изазовно спајање челика, али када годинама то радите, то вам уђе у руку.
До сада је израдио око 1.500 ножева
Према некој евиденцији, за готово деценију рада у радионици Далибора Тркуље израђено је око 1.500 ножева од дамаскуса. Што се понуде тиче, од ножева имамо куварске, ловачке и камперске, секире и друге производе од дамаскуса, као што су бритве за бријање, отварачи за флаше и привесци.
Далибор прави и индијанске секире
То је томахавк, имитација луле мира. До сада смо направили 5-6 комада, где је секира увек функционална, док лула у зависности од жеље купца може бити функционална или украсна. Врло су захтевне за израду и изискују доста више времена од обичне секире, али ми волимо изазове.
Знате како, увек смо спремни на изазове и стварно волимо да правимо другачије ствари. Тако да, до сада смо од дамаскуса израдили шестар, виљушку, кашику, праћку, француски кључ 10 и 13, чекић и још штошта.
Само постоји један услов, а то је да је изводљиво ручно израдити жељени предмет. Једноставно, не желимо да се латимо никакве ЦНЦ машине да бисмо такав један предмет израдили.
10% клијената шаљу сопствени нацрт
Да, али такве поруџбине су заиста ретке. Можда свега 10% клијената шаљу сопствени нацрт, преостали или пошаљу неку слику са интернета или основном производу додају или одузму нешто – у принципу, направе некакву комбинацију.
Шта је најизазовније за израду?
Како у свету, тако и код нас, популаран је дамаскус са бакром, који се додаје ради естетике. И то је заиста тешко за израду, првенствено зато што се бакар топи на 900 степени, а дамаскус се спаја 1300 степени. И онда је поприлично загуљено сачувати ту црту бакра унутра, да она не исцури.
Производи блиски срцу
Традиционално крајем сваке године организујемо хуманитарну акцију, где продајемо неке од наших производа. Скупљено суму проследимо некој од хуманитарних организија. Тако да, ти производи су ми убедљиво најдражи.
Да ли је некада дошло до оштећења неког од Далиборових ножева?
Од 1.500, колико смо до сада исковали, само један нож је пукао. То се десило тако што је власник под неким углом прешао преко њега ни мање ни више него багером! Када је реч о ситним оштећењима, иако су она крајње ретка, увек смо ту на располагању нашим клијентима, како да освежимо да би повратили оне пријамчиве шаре, тако да их и наоштримо.
Колико дуго се чека на ножеве?
И те како, јако је велика потражња. Негде од 2021. године па све до данас 12-13 месеци унапред смо распродати. Разлог томе је зато што свега ограничен број њих можемо направити – између 20 и 25 комада месечно.
Да ли је Далибору потребна помоћ од других ковача?
Не, иако ће можда наизглед звучи охоло. Но, да објасним. Мишљења сам да, уколико би то неко други исковао, то више не би био нож Далибора Тркуље, то јест мене, зар не? И, као такав, једноставно не би занимао купце. Уосталом, ово је породичан бизнис, где чак и наша деца помажу – додуше, око поспремања, али свеједно помажу.
Ко су клијенти?
Углавном су то ловци и људи који пуно времена проводе у природи. Такође, можда изненађујуће, али има и доста колекционара, који у својој збирци имају и по 200-300 ножева. Истовремено, не смемо заборавити ни на куваре, који неретко користе наше ножове у свом послу.
Страно тржиште
Странци до нас долазе претежно преко друштвених мрежа. Заправо, у неком тренутку смо више производа извозили него што смо продавали на домаћем тржишту, што је било за не поверовати. Међутим, када је неколико телевизија урадило прилоге о нама и нашем породичном бизнису, и код нас је букнула потражња за ножевима. Тако да, што се тиче продаје, то је сада уједначено.
Где је најдаље послат предмет од дамаскуса?
То је немогуће одговорити. Завршили су на невероватним местима: од већине европских држава, преко Сингапура, до Мексика, САД и Канаде. Готово да нема где нисмо послали неки од наших производа.
Како се бизнис развијао током пандемије?
Сјајно, иако то можда ружно звучи. Људи су већину времена проводили код куће, на телефону, где су на друштвеним мрежама пратили дешавања. И тако би наишли на оно чиме се ми бавимо. Евентуални проблеми су се јављали приликом слања због тада актуелних мера, али, мимо тога, све је ишло као по лоју.
Едукације у вези ковачког заната
То се већ неко време крчка. Најпре бисмо да почнемо да постављамо кратке едукативне видео-клипове на друштвеним мрежама, а потом и конкретним обукама. Заправо, велика је потражња за тим. Заиста добијамо невероватан број упита на месечном нивоу.
Но, да би тога дошло, неопходно је да радионица буде слободна. Када видим колико поруџбина имамо, за сада то делује неизводиво. Зато што нам је ипак на првом месту купац. Ми морамо да га испоштујемо, а то ћемо учинити квалитетном и израдом на време, што је наш заштитни знак – сваки наш комад је испоручен неколико дана пре рока.
Планови за будућност?
Већ извесно време је план да се појавимо на неком од европских сајмова и то у улози излагача. По свему судећи, то ће се коначно остварити у некој блиској будућности, али свеједном нам држите фиге. Такође, желели бисмо да мало подигнемо свест о бренду, али то је дуготрајан процес – није нешто што се дешава преко ноћи.