Манастир Свете Катарине на полуострву Синај један је од најстаријих хришћанских манастира. Установљен је у првим вјековима хришћанства, на мјесту за које се вјерује да је света земља, а на којој је Господ, код несагориве купине заповједио Мојсеју да изује обућу своју.
Око овог мјеста у VI вијеку византијски цар Јустинијан подигао је утврђење, а главна манастирска црква посвећена је Преображењу Господњем, да би касније овдје биле похрањене мошти Свете великомученице Екатерине Александријске, по којој овај православни манастир до данас носи име.
Исламска освајања и сусрет са пророком Мухамедом
У првој половини VII вијека, почевши побједом у Бици на Бедру, муслимани предвођени својим пророком Мухамедом, освајају Арабијско полуострво, након чега монаси Манастира Свете Катарине Мухамеду шаљу своју делегацију.
Мухамедов заштитни указ манастиру
Према предању, које се чува у овом манaстиру, у знак захвалности, Мухамед својим наслиједницима даје писани тестамент остављајући на њему јединствен отисак своје руке, а чиме овом манастиру потврђује пређашње привилегије цара Јустинијана и додаје сопствене, текстом, који према овом покровитељском писму гласи:
„У име Аллаха, Милостивог и Самилосног. Ово је порука Мухамеда ибн Абдулаха свим хришћанима, блиским и далеким, нека буде гаранција нашег јединства са њима. Овим се заклињем у своје, име својих слугу, сљедбеника и истовјерних, да од сада узимам хришћане под своју руку као своје сународнике и обавезујем се у име Алаха да ћу им бити заштита од сваког непријатеља.
Нека се нико не усуди да их примора на послушност, и нека се нико не усуди да уклони њихове епископе или да протјера монахе из њихових манастира. Нека се нико не усуди да уништи њихове домове молитве, да им нанесе штету или да их опљачка зарад користи муслимана. Нека непокорни буде проглашен кривоклетником пред Аллахом и бунтовником пред Његовим Послаником.
Нека хришћани буду моји савезници, кунем се заклетвом да ћу бити њихова заштита. Нека их нико не тјера да напусте своје домове, нека их нико не тјера да се боре против своје воље – нека их муслимани бране силом оружја.
Нека се нико не ожени хришћанком против њене воље, и нека јој нико не спречава да иде у цркву. Нека се поштују њихове цркве и нека нико не омета њихово одржавање нити доводи у питање светост завјета датих у њима. Нека вјерни не прекрше ову заклетву до Судњег дана.“
Потврда указа у османском периоду
Када је у XVI вијеку султан Селим освојио Египат угрозивши и сам Манастир Свете Катарине, монаси су освајачима предочили ферман њиховог пророка Мухамеда. Султан је затражио да се документ пошаље у Истанбул, стављајући га у своју ризницу, гдје се и данас чува, а монасима је послао превод на турски језик, потврђујући њихова права.
Сличан документ, који се, пак, односи на Свету Гору Атонску, чува се у ризници Свештеног општежића Манастира Симонопетра.
Историјска непознаница: питање аутентичности
Не знам постоје ли нека поуздана сазнања, која потврђују или оповргавају аутентичност ових и сличних докумената међу самим муслиманима али управо међу њима Манастир Свете Катарине опстаје стољећима.
