Моћ неке државе расте кроз цев пиштоља. Многи би додали и уз помоћ валута, новца. Стерлинг је владао у време када је Британија била моћна колонијална империја, а слично је било и у време Римског царства.
Обје ове империје на крају су пропале, урушивши се изнутра. Оно што је некад био стерлинг у најбољим британским империјалним данима, последњих неколико деценија је долар. Он има статус глобалне резервне валуте. САД су на тај начин, штампајући огромне количине папирног новца без златног покрића, успеле да изградe статус најмоћније државе на свету, користећи при томе папирне новчанице као моћно оружје за обрачун, односно постизање политичких циљева и очување глобалне позиције.
Бретон Вудс
Средином ове године обележено је 80 година од одржавања конференције Уједињених нација о монетарним и финансијским питањима, познатије као конференција у Бретон Вудсу. Она је одржана у истоименом градићу од 1. до 22. јула 1944. године. Започета је свега три седмице након савезничког искрцавања у Нормандији, када је светом беснела Други светски рат.
У њеном раду тада је учествовало 730 делегата, који су представљали 44 земље савезнице из Другог светског рата, укључујући кључне земље попут САД, Уједињеног Краљевства и Совјетског Савеза. Конференцији је присуствовала и југословенска делегација коју је предводио Владимир Рибар, тадашњи саветник у југословенској амбасади у Вашингтону.
Резултат преговора – створене су две кључне институције које су у наредних 80 година обликовале, често и на врло екстреман либерални начин, облик новог економског поретка у свету. У питању су Међународни монетарни фонд и Светска банка. ММФ је основан да би промовисао монетарну сарадњу, стабилност валута и олакшао међународну трговину успостављањем фиксних курсева валута. С друге стране, Светска банка је била намењена финансирању обнове земаља уништених ратом и подстицању развоја. Овом приликом договорено је нешто што је данас велики камен спотицања – да амерички долар и злато имају улогу светске резервне валуте.
На конференцији је дефинисано успостављање тзв. монетарног система Бретон Вудс. Он је требало да послужи за одређивање вредности националних валута. Међутим, Америка 1971. једнострано излази из овог споразума. Таква одлука значила је улазак у нову еру. Амерички долар постао је глобална валута. А амерички државни вредносни папири постали су најтраженији облик страних резерви у свету. Последично, долар је постао једнако добар као злато.
Знаци упозорења
Америка је ту чињеницу користила не само да би изградиле своју економску и финансијску моћ, већ је долар почела користити и као моћно геополитичко оружје. Таква политика последњих неколико година почела је да им се обија о главу, претећи да сруши све што је до сада изграђено.
На то је недавно упозорио и бивши бразилски представник у Међународном монетарном фонду Пауло Ногуеира Батиста. Упозорава да је амерички долар постао опасна валута. Овај врсни и светски признати економиста сматра да су САД постале главни непријатељ долара. По њему, индиректно приморавају све већи број држава да траже алтернативе западном финансијском систему. Говорећи о методама принуде, Батиста је посебно истакао улогу ММФ-а који, како је рекао, не функционише као међународна финансијска институција, већ као западни политички инструмент. Све више је финансијских стручњака и званичника, поготово с друге стране жељезне завесе, који сматрају да је дедоларизација кључ за разбијање досадашњег америчког хегемонистичког система.
Када се подвуче црта, кратковида, арогантна и похлепна политика Вашингтона, односно финансијских елита с Волстрита, тера све више држава да окрећу леђа долару. Највећа претња његовом здрављу, а самим тим и досадашњем америчком начину живота, не долази извана, већ изнутра, од људи који на остатак света гледају као на индијанска племена.
Бег од обвезница
Који су то знаци који би могли наговестити колапс долара? Први – панични потези инвеститора, који брзо распродају америчке обвезнице. Други – инфлаторна спирала. Трећи и четврти – дужничка и економска криза. Она подразумева дубоку рецесију обележену високом незапосленошћу, пословним неуспесима и колапсом потрошачке потрошње. Пети – потрага за алтернативама. Поједини економисти упозоравају да су у случају САД већ присутни сви ови знаци, у мањој или већој мери. Кина је већ драстично смањила количину капитала коју држи у америчким државним обвезницама, а већ неколико година тај темпо продаје се убрзава. Износ уложен у америчке државне обвезнице пао је за чак 500 милијарди долара и, по свему судећи, наставља да се смањује. У исто време Кина је највећи купац злата. Само током прошле године кинеска централна банка купила је више од 700 тона.
Да све више земаља окреће леђа долару и америчким обвезницама те купује злато, говоре и рекордне цене овог племенитог метала, које су на историјски рекордном нивоу. Цена је због велике потражње пробила границу од 2.600 долара за једну унцу. То у преводу значи да један грам злата данас кошта више од 92 долара.
Банк оф Америка чак предвиђа да би цене могле да порасту до невероватних 3.000 долара по унци у наредних 12 – 18 месеци. Аналитичари овај раст приписују потражњи инвеститора за сигурном имовином због глобалне неизвесности и растућих геополитичких тензија.
Америка је, поред тога, суочена и са одлуком Саудијске Арабије да не обнови 50 година стар петродоларски аранжман са Америком. Петродоларски договор је истекао у јуну ове године, при чему је објављено да ће Ријад своју нафту убудуће продавати и за друге валуте, не само за доларе.
Ефекат бумеранга
Земље које се суочавају са америчким санкцијама, попут Русије и Ирана, такође раде на томе да заобиђу доминацију долара. Као одговор на санкције Русија је значајно смањила своје залихе и повећала златне резерве.
Промовисала је и коришћење рубље и других валута за међународне трансакције. Посебно у енергетском сектору. Напори Русије, Ирана и других нација да дедоларизују своје економије и изграде алтернативне финансијске мреже могли би, ако буду успешни, временом да униште глобалну доминацију долара.
Ескалација трговинских ратова и геополитичких тензија, посебно између САД и Кине, такође би могла да угрози ову валуту. Ако се трговински сукоби интензивирају и доведу до раздвајања две највеће светске економије, напори да се смањи ослањање на долар могли би бити убрзани.
Амерички званичници су направили велику грешку када су замрзли руске девизне резерве у фебруару 2022. године. Након тога, у Кини, али и неким другим земљама, схватили су да би могли бити суочени са неким сличним сценаријем те превентивно делују, бежаћи од зелених америчких новчаница.
Нови пуцањ у сопствену ногу могао би бити и закон који су неки амерички политичари предложили, да се уведу казнене мере и санкције државама које се удаљавају од употребе америчког долара. То би подразумевало наметање нових трговинских ограничења, тарифа и казни.
Оно што додатно компликује ситуацију јесте амерички дуг. Једноставно, широм света плутају огромне количине долара које би, уколико се врате на своју првобитну адресу, могле срушити темеље изграђене финансијске куле од карата.
Амерички ФЕД и даље даноноћно штампа новац. Тај новац нема упориште у злату. Али ни у реалној економији, која га не може ни приближно покрити.
Дуг као квасац
Бруто национални дуг Америке премашио је почетком прошлог месеца, први пут у историји ове нације, 35 билиона долара. Омјер државног дуга и БДП-а досегнуо је приближно 120 одсто и очекује се да ће расти. Овај број је снажан подсетник на последњи пут када су се САД суочиле с упоредивим омјером дуга и БДП-а, а то је било након Другог светског рата. Конгресна канцеларија за буџет (ЦБО) предвиђа да би се ситуација могла значајно погоршати. Предвиђају да би овај омјер могао порасти на чак 166 одсто до 2054. ако се тренутни обрасци наставе.
