Најављене измене Кривичног законика поделиле стручну јавност на оне који сматрају да ће просветни радници бити заштићенији и друге који су мишљења да је реч о кривичноправном популизму
До почетка наредне школске године просветни радници би, сходно недавном договору између представника репрезентативних синдиката у просвети са једне и министарке просвете Славице Ђукић Дејановић и министарке правде Маје Поповић са друге стране, требало да имају сличну кривичноправну заштиту као и адвокати. Напад на њих, како незванично сазнајемо од надлежних, третираће се као напад на службено лице, што би значило да би они који се одваже да нападну учитеља, наставника или професора док држи наставу или пак чланове њихових породица, могли да заврше и у затвору.
Уколико се на кривичноправну заштиту просветара примене законска решења која важе и за адвокате, време које ће нападач провести иза решетака зависиће од тога да ли је просветном раднику приликом напада нанео лаке повреде (огреботине, маснице) или тешке (прелом руке, вилице). Казну затвора од шест месеци до три године ризиковаће они који просветном раднику или члану његове породице нанесу лаку телесну повреду или им прете употребом оружја. Строжа казна, од једне до осам година затвора, моћи ће да се изрекне ономе ко учитељу, наставнику или професору или члану њихове породице нанесе тешке телесне повреде.
Док представници просветних радника и Министарства правде раде на изменама Кривичног законика и наводе да је циљ увођења новог кривичног дела појачана кривичноправна заштита просветара, они који не деле њихово мишљење става су да се ради о кривичноправном популизму.
Адвокат Марко Пушица сматра да је реч је о исхитреном потезу надлежних министарстава који пре сведочи о кривичноправном популизму, него о ваљаној идеји о развоју кривичноправне заштите појединих категорија, па тако и наших наставника у школама.
Увођење нових инкриминација и пооштравање прописаних казни никада није имало делотворан криминално-политички утицај на сузбијање криминалитета, уколико није постојала и друштвена превенција која се спроводи применом других прописа и других средстава. Почев од 1. јануара 2006, дакле од почетка примене, Кривични законик је мењан више пута, а кривичноправна заштита одређених заштитних објеката који се штите прописивањем кривичних дела је појачавана кроз прописивање строжих казнених распона или прописивањем нових тежих или најтежих облика извршења појединих кривичних дела. Овакав кривичноправни експанзионизам је углавном био проузрокован пунитивним популизмом који произлази из жеље лаичке јавности да се учиниоци кривичних дела оштро кажњавају, и то по сваку цену – каже Пушица.
Због тога је, оцењује наш саговорник, нужно учешће стручне јавности у овом процесу. Треба, сматра Пушица, консултовати наше стручњаке из науке и кривичноправне праксе, па тек након тога приступити припремама измена или допуна Кривичног законика, јер је кривичноправна репресија последње средство које држави стоји на располагању.
– Са друге стране, како су учесници тих инцидентних ситуација у школама лица која не подлежу кривичноправној реакцији или су малолетници на које се примењују одредбе посебног Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, то ће их најављене измене Кривичног законика у делу оштријих кривичних санкција практично „заобићи” у пракси. Из наведеног разлога су најављене измене и допуне кривичног законика преурањене и сувишне, јер и у самом Кривичном законику већ постоје кривична дела којима се напади на наставно особље у школама могу санкционисати, али опет у складу са поменутим посебним законом који уређује материју кривичноправне заштите и санкционисања малолетника, укључујући и прописе у области социјалне заштите лица која не подлежу кривичноправној интервенцији државе – објашњава адвокат Пушица.
