Популарни „црни петак“ на крају сваког новембра пуни тржне центре широм света. Тај тренд није заобишао ни наше подручје. Овај дан сваки пут привуче велики број шопингхоличара који у својим омиљеним продавницама траже производ баш за себе по најнижим ценама.
Тако ће засигурно бити и ове године, тачније 29. новембра. Тада је у календару многих грађана у бројним земљама петак означен као „црни“.
Муриса Марић, извршна директорица Удружења за заштиту потрошача ДОН Приједор, у разговору за „Независне новине“ истиче да смо се и ми већ неколико година уназад придружили земљама и грађанима у њима који обраћају пажњу шта да купе на „црни петак“. Међутим, ми немамо још развијену свест да не подижемо цене пре тог дана, а онда их спуштамо.
„Важно је попратити да су то неке цифре које су биле драстично високе, барем по тренутној понуди на интернету. Онда је та цена прекрижена и пише 20, 30 или 50 одсто снижење. У много развијенијим земљама се тежи да робу коју имају на залихама продају како би набавили оно што је ново и у тренду. Код нас, чак ни оно што држимо на залихама не распродајемо на ‘црни петак’. Ми подижемо цене и само одређеном броју грађана то ће бити приступачно. Већини неће, јер су то и даље високе цијене“, објашњава Марићева.
Како наводи, грађани не обраћају пажњу на цене које су биле ранијих месеци, а које су за „црни петак“. А, према њеним речима, надлежни органи нису у могућности све да попрате.
„Овдје је ријеч о једној интересантној забуни код потрошача“, каже она за „Независне новине“. Апелује да сви размислимо да ли нам је све то што планирамо купити и потребно.
Марићева подсећа да и Тему, који је сада јако актуелан, нуди разне попусте поводом „црног петка“. Очекује да ће ова популарна платформа узети део колача трговцима.
Подложни смо масовним сугестијама
С психолошке стране, Маја Савановић Зорић, психолог и системски породични психотерапеут, истиче да је „црни петак“ постао прилика да сагледамо психологију масе и потрошачке навике грађана.
„Овај феномен нам показује колико смо као друштво подложни масовним сугестијама. Колико смо подложни рекламним кампањама и како се одлуке појединца лако стапају с групним понашањем. Млади су посебно рањиви због свеприсутног утицаја друштвених мрежа. Слике препуних тржних центара и непоновљивих попуста стварају осјећај да ће нешто пропустити ако се не укључе“, објашњава она.
Како истиче, када група доноси одлуку заједно, код појединца долази до смањења осећаја личне одговорности и јавља се психолошки ефекат заразе.
„Иако се чини безазленим, ово потрошачко лудило могло би имати озбиљне посљедице. Од осјећаја празнине и кривице након импулсивне куповине, до одређених финансијских тешкоћа, па и погоршања самог менталног стања јер нисмо испунили нека своја очекивања“, наводи Савановић Зорићева.
Она позива на свеснији приступ куповини и да проценимо да ли нам нешто стварно треба.
„‘Црни петак’ као познати тренд са запада, који је већ дуго присутан код нас, врло је прихваћен, како показују истраживања. Иако је замишљен као период повољних куповина, често није ријеч о стварним попустима, већ о психологији масе и начину како трговци манипулишу нашом перцепцијом. У тим ситуацијама потрошачи буду вођени осјећајем хитности и непоновљивости из страха да ће пропустити прилику, што је један од основних трикова које компаније користе“, истиче она.
Такође, додаје да су неки од трикова и стварање осећаја снижења. Ту је ограничавање трајања попуста и наглашавање малобројности производа како би се изазвао осећај хитности и убрзала одлука о куповини.
