Црква Светог Благовештења у Дубровнику припада Српској православној цркви, Епархији Захумско-херцеговачкој.
Налази се у самом средишту Старог града. Саграђена је 1877. године и прва је и једина православна црква која се налази унутар зидина Града.
Пре ње су у Дубровнику постојале још две православне цркве, али изван градског језгра.
Ипак главно богослужбено средиште дубровачких православаца је црква Св. Благовештења. Њу је пројектовао сплитски архитекта Емил Векиети (који се поред архитектуре бавио и сликарством, математиком и философијом).
Дубровачки црквени одбор је од нега тражио да спољашњи изглед цркве буде „дискретно елегантан“. Извођач радова био је познати градитељ Андрија Перишић, такође из Сплита. Овај градитељски тандем (Веццхиетти – Перишић) градио је у Дубровнику и нову градску већницу и позориште (1863-1865).
А у Шематизму Епархије захумско-херцеговачке и приморске записано је:
Упркос -природним и копненим – политичким закони(тости)ма:
Непосредно пред пад Дубровачке републике, у последњим деценијама њеног постојања, историјски се смешта оснивање Српске православне црквене општине. Дан 7. април 1790. године узима се као дан оснивања Црквене општине, када је заједница православних Срба послала у Трст своје опуномоћенике Симеуна Вуковића и Стевана Бурасовића, трговце из Дубровника, који су том приликом купили кућу и врт на Посату за 700 дуката од наследника имања Саве Владиславића…
Овај догађај треба посматрати и као почетак организоване заједнице православних хришћана, али и као круну труда и залагања православних Срба у Дубровнику, који су и раније безуспешно покушавали добити дозволу за градњу своје цркве у Дубровачкој Републици. Свакако један од најзначајнијих покушаја јесте онај грофа Саве Владиславића, који је уложио велики напор да, као успешни дипломата у Русији, на двору цара Петра Великога од дубровачког Сената добије дозволу за градњу прве православне цркве, али је такав захтев Сенат ипак одбио због строгих закона који су тада владали у Дубровачкој републици, а који никако нису дозвољавали другу веру осим католичке: „
Не може бити допуштено да се подигне црквица, јер би се ту служило по греко-шизматичком обреду, а тај је обред забрањен у земљама републике.“
Дубровник се налази у непосредној близини Херцеговине, из које су се многи православни Срби досељавали годинама на подручје Дубровачке републике због послова и рада, а често и спасавајући голе животе. Због све већег досељавања православних Срба у Дубровник и његову околину, у 18. веку осећала се све снажнија потреба за изградњом првог храма за потребе богослужбеног живота. … Парохијски храм на Посату, као и новосаграђени храм на Бонинову, својим скромним изгледом, а и простором нису задовољавали православне Србе. Код њих се јавила жеља и тежња да подигну Саборни храм, који би својим изгледом и лепотом могао да се упореди са храмовима римокатоличким, који су већ од раније својом лепотом красили стари град Дубровник.
Тако већ 1839. године православна заједница у Дубровнику добија одобрење да се за храм могу скупљати прилози, те се са прикупљањем прилога одмах почело. Сад је било потребно пронаћи локацију у већ изграђеном и дефинисаном старом градском језгру. … замјенска локација била је палата Гундулић с вртом, коју су од Франа барона Гхеталди – Гондола купили 22. 6. 1867. године, након чега су, исте године у једанаестом месецу, заменом дошли у посјед и суседне куће Ника Путице, како би је могли срушити, да би се направило место новој цркви.
Пројекат за нову цркву израдио је архитекта из Сплита, Емил Векијети. Готово на самом почетку наишло се на проблеме на терену, јер се на дубини од тек 1,60 м појавила морска вода, која је спречавала сваки даљи рад. Одлучено је да се предузму ванредни радови ојачања темеља нове грађевине, који су значајно испразнили касу, у којој су се годинама прикупљала новчана средства за градњу нове цркве.143 „Коначно, дана 21. маја 1871. тадашњи дубровачки парох Тодор Јанковић освештао је камен темељац, без великих свечаности.“
Од тог тренутка, наредних шест година, грађен је нови велељепни храм у част Пресвете Богородице, а на понос православних дубровачких Срба и града Дубровника. У недељу 9. октобра 1877. године, на празник Светог Стефана, деспота српског, уз велику свечаност, на којој су се сабрали многи угледни гости са многих страна, нову цркву осветио је епископ бококоторско-дубровачки Герасим Петрановић, уз саслужење великог броја свештеника и ђакона.“
