Подно Ловћена и Иванових корита већ дуже од пет векова стоји величанствено камено здање цетињског манастира, једне од највећих православних светиња, бедема православља, центра српске духовности и црногорске државности. Посвећен празнику Рођења пресвете Богородице, пркоси временима и освајачима, али и сведочи о снази православног хришћанства.
У овој православној светињи подигнутој 1484. године столовали су владари и митрополити црногорски, касније црногорско-приморски, а поред богате ризнице и нетрулежних моштију светог Петра Цетињскога, у манастиру се чувају и двије највеће хришћанске светиње: десница светог Јована Крститеља и честица Часног крста на којем је разапет Исус Христос.
Због богате историје, али и великих реликвија, ово здање постало је место ходочашћа којем приступају верници свих конфесија из цијелог свијета.
Цетињски манастир је од оснивања био брана православља од унијаћења и исламизације, место ширења вере, одбране отаџбине и описмењавања народа. Како на почетку 4. јануара пре 540 година, тако и данас.
– Зетски, а касније црногорско-приморски митрополити су столовали у овом манастиру, а он је од почетка био светионик слободе и вјере Христове. Његов оснивач је Иван Црнојевић, који је до краја живота остао у манастиру, а неколико вијекова касније на трону цетињских митрополита у овом манастиру сједили су свети Петар Цетињски, свети Петар Ловћенски Тајновидац, а и по одвајању свјетовне од духовне власти, црногорски митрополити остају у овом манастиру и он наставља да буде мјесто сабирања вјерника, мјесто одбране и народних сабора – прича монах Јустин.
Изглед храма је специфичан и већ на први поглед видљив је савршен спој крепке духовности и кршне снаге, али од свих искушења сачувале су га велике реликвије које се у овом бедему чувају. Готово филмска је прича о томе како је десница Јована Крститеља дошла у манастир, толика да би о томе могле да се напишу књиге. И вероватно да није могло бити бољег скровишта од нацифашистичких снага, а касније комунистичког јарма који је у Црној Гори био израженији него било гдје од Вардара до Триглава.
– Када смо 2010. године пресвлачили тијело светог Петра Цетињског, први пут након скоро два вијека, видјели смо да су мошти потпуно нетрулежне, а из њега чак извире миро. На грудима овог положена је и десница Светог Јована и честица Часног крста, због чега манастиру с поштовањем приступају људи из читавог свијета. Што је већа светиња, то је и искушење веће, али уз Божију помоћ, све те недаће смо побиједили – истакао је Јустин.
Додао је да је највећа жал што заједно са тим светињама није и икона Богородице Филермосе, коју су комунистичке власти пренијеле у оближњи музеј и изразио наду да ће икона бити враћена тамо гдје припада.
На крају треба истаћи да је од 1493. до 1496. године при овом манастиру радила чувена Цетињска штампарија, најстарија у српским земљама.
Амфилохије
Протосинђел Јустин истиче да су у цетињском манастиру столовали мудри владари и митрополити, а један од примера је и блаженопочивши митрополит Амфилохије, који је, достојан својих претходника, из овог манастира покренуо величанствене литије и промене у Црној Гори.
