Ретко који народ је претрпео такво страдање као српски у ХХ веку. Срби су више ратовали и борили се за опстанак у прошлом веку него поједини народи за стотине година.
Започели смо са Балканским ратовима а завршили са Кошарама. Почели смо јунаштвом, завршили јунаштвом. Тај век можемо описати као век за борбе за опстанак Срба. Срушили смо велике империје у тој борби за опстанак, преживели логоре, клања Аустроугара, Бугара, Турака, Хрвата, Албанаца и На крају НАТО бомбе. Прошли смо Голготу.
Нисмо решили национална питања, али смо опстали. Ратови су нам однели милионе жртва, али ништа нам није разорило национално ткиво као идеологија титоизма. Док су нас разни освајачи и њихови помагачи физички десетковали, Титови сарадници су нам убијали душу. Тако десетковани, преживели два светска рата и геноцид, и убијени у појам од титоиста, смо ушли у нови миленијум.
За већину нашег народа су ратови 90-их били отрежњење. Били смо први Југословени и остали смо последњи. До крви смо бранили државу која је била отворено антисрпска. А човека који је пуцао на наше мачванске сељаке смо пустили да руководи другом Југославијом.
Након века трагедије, страдања и дезорјентисаности, ушли смо у ново доба. Нисмо се намерно и свесно освестили, него принудно. Дух југословенства је остао да живи и ево 40 година након смрти Тита. Остале су генерације које су југословенство замениле космополитизмом. Генерације које су изабрале да не буду Срби а свој наратив о Србима градили на антисрпским идејама дојучерашње југословенске „браће“. Како све има свој рок, тако је и ова иделогија постала плесњива и потрошена. Да будемо поштени, треба рећи имају наследници југословенства и титоизма одређен утицај, посебно међу самопроглашеном елитом, али ипак долази до смене генерација…
Одрастају нове генерације, које нису оптерећене Југославијом, бртаством и јединством, комунистичком идеологијом и посебно титоизмом.
Нове генерације сад са подсмехом гледају на приче о томе како се „путовало по свету с црвеним пасошем“, „ишло по фармерке у Трст“ или „спавало на клупи у парку“. Новим генерацијама су доступне информације у времену опште и дигиталне повезаности свих. Генерације рођене у 21. веку су сада већ пунолетна. Рођени су као Срби у Србији. За њих је Југославија нека друга држава и неко далеко време. Уз развој модерних технологија упознали су себе, своју историју и своје сународнике. Новим генерацијама флоскула да „ЕУ нема алтернативу“ изазива смех. Они узимају најбоље од Истока и Запада, али са јаком свести шта су, коме припадају.
Квазиелита све мање има значаја у српском друштву. Српско друштво се буди са новим генерацијама. Нове генерације „абдејтованих“ Срба почињу тихо улазити у све сфере друштва и у оне који су доминантно припадали елитама које презиру Србе, а од истих живе. Многе народе је развој технологије зомбирао у националном смислу, а ми смо се пробудлили. Инстаграм, фејсбук и тик- ток постају места за „србовање“. Друштвене мреже на интернету повезују младе, који формирају многе групе где се из Републике Српске, Црна Горе, Србије упознају, бодре једни друге, уче, савјетују и подржавају. Границе постају само административни прелази у главама нових генерација, а свест о јединству постаје све већа и све јача. Велики део у буђењу је одиграла и сатира.
Кроз мимове, вицеве и форе исмева се све старо, а под ретроградним се подразумева се титоистичко и југоносталгичарско и антисрпско. Величају се спрска становишта и српске идеје. Нове генерације имају јачу свест о свом идентитету и њима Јожа из Кумровеца није никакав идол, већ странац и окупатор. Новим генерацијама су узор Дучић, Црњански, Пупин и Његош. Величају своју историју, али и старе генерацију уче историји. Супростављају се малигним појавама у друштву, и кроз све сфере се позиционирају у истом. Боре се против пропаганде, не наседају на њу. Чак су успели дасе наметну и на твитеру, који је био последње уточиште југопатофилије и аутошовинизма. Умиру старе и превазиђене идеја. То је природан ток ствари. Са новим генерацијама, рађају се нове и креативне идеја.
Многе су НВО са страним фондовима покушале да измене свест младим генерацијама Срба, али узалуд. Нису рачунали на битну одредницу Срба – инат. Прво су Србима преко својих медија покушали да нам испирају мозак и наметну колективни осећај кривице и некакву катарзу. Потом су сами себе почели да убеђују у исправност својих антинародних потеза, јер више ни сами не верују у оно што су до сада лагали народ, пошто је поверење у њих и њихове медије све тање. Покушали су нам наметнути кривицу за сва претходна лоша дешавања, али је то само изазвало револт, бунт – ИНАТ. Створили смо свој отопор и отклон од деструкције и самоуништења у које је наше друштво незаустављиво гурано. Млади људи се противе антисрпским наративу који је наметан не само у последњим деценијама него читав један век.
Боре се за себе и своје, а они који остају на позицијама „грађанизма“ природно одлазе на маргину, где ће временом бити заборављени и препуштени зубу времена. Нове генерације за ново доба, самосвесни и поносни као народ који има будућност. Нове генерације не одбацују јунаштво претходних генерација, напротив, поносе се њиме. Али нове генерације не прихватају југоносталгичне тлапње, титоизам и аутошовинизам. Каже се да на младима свет остаје, а на младим генерацијама Срба остаје и опстаје Србија. И не само Србија већ српство целог региона, које је све више умрежено и интегрисано својевољно без икаквог институционалног утицаја. Витална генерација пуна елана, креативности и живота мења ток историје. Не идемо више у нестанак, него у опстанак.
