Кина убрзано развија војне системе засноване на вештачкој интелигенцији (AI), укључујући аутономна возила, такозване „роботске псе“ и рој-дронове.
Почетком године јавности је представљен један од најнапреднијих прототипова – аутономно возило које покреће DeepSeek, што је изазвало велику пажњу међународне заједнице.
Државни одбрамбени гигант Норинко у фебруару је приказао ново војно возило које може самостално обављати борбене задатке и операције подршке при брзинама до 50 километара на сат. Овај систем користи вештачку интелигенцију компаније DeepSeek и сматра се поносом кинеске технолошке индустрије.
Представљање тог возила кинески званичници Комунистичке партије (Communist Party) описали су као доказ да Пекинг успешно користи домаће AI технологије како би сустигао Сједињене Државе у глобалној трци у наоружању — и то у тренутку када лидери обе земље јавно позивају своје војске да буду спремне за потенцијални сукоб.
Систематски приступ
Према анализи агенције Ројтерс, која је прегледала стотине истраживачких радова, патената и војних набавки, Кина спроводи систематски напор да искористи вештачку интелигенцију као кључну предност у будућим ратовима.
Иако су тачни детаљи о функционисању нове генерације кинеског наоружања државна тајна, доступни документи указују на развој технологија које омогућавају аутономно препознавање циљева и доношење одлука у реалном времену на бојном пољу.
Ипак, не постоје јавно доступни докази да су те технологије већ потпуно оперативне нити да су сви наведени патенти преточени у стварне војне производе.
Током 2025. године кинеска војска је значајно повећала сарадњу с домаћим извођачима који користе искључиво локалне компоненте, попут чипова компаније Huawei, наводи стручњак Џејмстаун фондације (Jamestown Foundation).
Иако Reuters није могао самостално потврдити све пријављене набавке, бројни огласи и патенти указују на широку употребу Huawei чипова у кинеским војним системима.
Употреба модела DeepSeek све се чешће појављује у војним тендерима објављеним током 2025. године, а број пројеката повезаних с овом технологијом расте из месеца у месец. Популарност DeepSeek-а у кинеским војним структурама одражава тежњу Пекинга ка „алгоритамском суверенитету“ — политици смањења зависности од западних технологија уз истовремено јачање контроле над домаћом дигиталном инфраструктуром.
Роботски пси, рој-дронови и командни центри будућности
Кинески документи сугеришу да војска разматра развој AI-потпомогнутих роботских паса који делују у јатима, рој-дронова способних за аутономно праћење циљева, те имерзивних командних центара који користе напредне симулације ратних сценарија.
У новембру 2024. објављен је тендер који многи описују као нешто из научне фантастике: роботски пси с уграђеним AI системима који заједно извиђају претње и неутралишу експлозивне направе. Reuters није могао потврдити да ли је пројекат реализован, али је Кина раније у државним медијима приказала „наоружане робопсе“ произведене у компанији Јунитри (Unitree) током војне вежбе.
AI у планирању и анализи ратних операција
Преглед војних патената, тендера и истраживачких радова показује да Народноослободилачка војска Кине (PLA) и њене придружене структуре улажу у AI системе који могу анализирати сателитске и извиђачке снимке, те аутоматизовати војно планирање.
Компанија Ландшип информационе технологије (Landship Information Technology), која интегрише AI у возила произведена од стране Норинка, навела је у фебруару да њена технологија — заснована на Huawei чиповима — може препознати циљеве на сателитским снимцима у реалном времену и усклађивати податке с радарима и авионима.
Истраживачи са Технолошког универзитета у Сијану (Xi’an Technological University) тврде да њихов систем, базиран на DeepSeek-у, може за само 48 секунди анализирати 10.000 сценарија борбеног сукоба — што би традиционалном војном тиму захтевало око 48 сати рада. Reuters, међутим, напомиње да те тврдње није могао независно проверити.
Пекинг обећава „људску контролу“, али расте забринутост
Документи и тендери које је Reuters анализирао указују на брзу милитаризацију вештачке интелигенције у Кини, посебно у областима аутономног извиђања, препознавања циљева и координисаних напада дронова с минималним људским надзором.
Универзитет Беиханг (Beihang University), познат по истраживањима у војној авијацији, користи DeepSeek како би унапредио одлучивање рој-дронова намењених борби против „ниских, спорих и малих“ претњи.
Упркос свему, кинески војни лидери јавно тврде да ће задржати људску контролу над свим наоружаним системима. Међутим, стручњаци упозоравају да би евентуални сукоб између Пекинга и Вашингтона (Washington) могао довести до неконтролисане употребе AI-потпомогнутог оружја, што изазива све већу забринутост на глобалном нивоу.
