САРАЈЕВО – Босна и Херцеговина је прошле године у трговинској размени пољопривредно-прехрамбених производа са светом имала дефицит од 3,5 милијарди конвертабилних марака (КМ), што је адекватно износу од 1,78 милијарди евра, наводи се у анализи коју је данас усвојио Савет министара.
Поред тога, покривеност увоза извозом у 2023. била је око 23 одсто, што додатно указује на високу осетљивост БиХ на нагле промене и поремећаје у трговини храном, пренео је РТРС.
Према поменутој анализи за прошлу годфину, укупан обим трговинске размене пољопривредно-прехрамбених производа у сталном је порасту, али извоз у последње две године стагнира на нивоу од милијарду КМ, док увоз расте и достигао је вредност од 4,5 милијарди КМ у 2023. години. Пољопривредно-прехрамбени производи чине око шест одсто у укупном извозу БиХ на инострано тржиште, док увоз износи око 16 одсто, истиче се у извештају Министарства спољне трговине и економских односа. БиХ нема јасну конкурентну предност, изузев у млекарском, воћарском и повртарском подсектору, а водећи извозни производ и даље је уље од семена сунцокрета, који је забележио пад извоза за 19 одсто у 2023. години, док је смањен извоз евидентиран код белог шећера (за 40 одсто) и смрзнуте малине (34 одсто).
Око 55 одсто увоза пољопривредно-прехрамбених производа у БиХ је из ЕУ, док се на тржиште ЕУ из БиХ пласира око 46 одсто укупног извоза у том сегменту, а највише у Хрватску, Немачку, Италију, Словенију и Аустрију, нешто мање у Шведску и Француску. Истовремено, око 85 одсто укупног увоза тих производа из ЕУ на тржиште БиХ је из Хрватске, Немачке, Италије, Пољске, Мађарске, Холандије, Аустрије и Словеније, преноси Танјуг.
И тржиште ЦЕФТА, где предњачи Србија, значајан је трговински партнер БиХ када је реч о трговинској размени пољопривредно-прехрамбених производа, па БиХ је на тржиште ЦЕФТА током 2023. године извезено око 41 одсто од укупног извоза, док је увезено око 29 одсто, саопштено је из Савета министара.
