У матичној општини Пландиште разматрани су и планови да се житељи Лаудоновца раселе, односно да им се понуде напуштене куће у комшијском селу Маргита, али они на то не пристају. Лаудоновац – Усред богате и плодне банатске равнице, животари Лаудоновац, село необичног имена и још необичније свакодневице. На рубу општине Пландиште, на само петнаестак километара од Вршца и, како кажу овде „цивилизације”, са кратког списка „шта има” село уписује четири „живе” куће (од претходног пресека – две мање), у два сокака краћа од 200 метара, седам становника и струју. Воду хватају из бунара у дворишту, а канализација се не спомиње. Има плодне земље, па се у родном Банату преживљава од пољопривреде и сточарства.
Пруга уз насеље је размонтирана, школа затворена већ пола века, нема ни цркве. Код лекара се мора у седиште општине, а на вечни починак у суседно село Маргита. Од „пратећих садржаја” никада није било ни амбуланте, поште, продавнице, телефона, плина, интернета, па ни кафане. А љубопитљивих новинара је више него мештана, којима је пак највећа мука – недостатак ваљаног пута.
„До нас се може једним земљаним, такорећи атарским путем, а од нас на све стране. Као слепо црево смо. Да нам је бар тај пут пошљунчан и спојен на главни правац Вршац–Пландиште. Овако, идемо преко ритова кад је суво, а кад је блато помаже само трактор. Зато и Хитна помоћ долази баш кад је велика мука, али тешко. Мене су у селу задужили да идем у општину и био сам више пута, али да ме надлежни приме нисам успео”, прича Саша Крстић. Онда се прерачунава да је актуелни „голф двојка” четврти аутомобил који „туче овим путем” и саветује да треба доћи зими, „када не можеш да мрднеш ни џипом”, па и службе за крчење снега слабо навраћају.
Слично као и „делегат” Лаудоновца, прошао је и извештач „Политике”. Ни нама није успело да се пробијемо до првог човека општине. Није одговарао на позиве и послата питања, која се своде на два – када ће насеље добити пут и да ли је тачно да се размишља о расељавању мештана. Ипак, локална самоуправа показало се размишља „шта са Лаудоновцем”, те је једно од компромисних решења да се мештанима понуде напуштене куће у комшијском селу Маргита. О томе је својевремено остала забележена изјава председника општине Пландиште, Јована Репца „да се тражи заједничко решење, те да ће сваки од (тада) девет мештана Лаудоновца бити позван са планом да му се понуди нека од напуштених кућа у комшијској Маргити”. Први човек општине је тада изјавио и да „има информацију да би се од тих девет мештанина, четворо преселило, а петоро не би”.
„Не знамо одакле те идеје. То би била додатна тешкоћа за нас, јер ми нисмо само кућама везани за село. Нама су овде и хектари њива, тако да нам опет треба некакав пристојан пут до њих. Такође, после низа година у којима су се људи одавде исељавали, у последње време купљено је и уложено у неколико имања. Људи показују интересовање да живе и раде овде и то би могло да покрене село, које је некада било живо. Мештани су највише радили у пољопривредном газдинству ’Ритови’, а онда су почели да одлазе. Деца су стасала за школу, млади да се жене, а стари немају куд, али без обзира на услове, ово мало мештана Лаудоновца не жели да напусти своје село”, тврди Крстић. Према, такође, ранијим изјавама из локалне управе, за асфалтни пут до Лаудоновца требало би издвојити 50 милиона динара, а то буџет општине не може да поднесе. Зато стоји прича од пре неку годину – добиће пошљунчани пут, те су мештани и даље загледани у општину.
„Наде ово мало људи у Лаудоновцу, који власти именују као насеље, а не село, па нам ваљда пут и не треба, подгревају се од избора до избора. Зато, убрзо, очекујемо госте из седишта општине пред нове, када обећања увек има”, закључује Крстић.
