Све већи број медијских кућа и друштвених платформи каже „не“ овом технолошком гиганту Apple и његовим претраживачима гладним драгоцених података.
Деценијама су дигитални ботови тихо прикупљали информације са интернета, снабдевајући њима све, од претраживача до AI модела.
Међутим, како вештачка интелигенција постаје све моћнија, улог се повећава. Сада издавачи повлаче црту, захтевајући контролу над својим садржајем и изазивајући Apple-ове амбиције да учини своју AI најмоћнијом до сада.
Applebot и Apple-ова AI стратегија
Apple претраживач веб података, Applebot, првобитно је био дизајниран да покреће функције попут Siri и Spotlight-а. Међутим, недавно је преузео још једну велику улогу: прикупљање података за обуку Apple-ових основних AI модела, познатих као Apple Intelligence. Ови подаци укључују текст, слике и други садржај.
Контрола садржаја преко Applebot-Extended алата
Како би удовољио креаторима садржаја, Apple је увео Applebot-Extended, алат који омогућава власницима веб-сајтова да искључе свој садржај из процеса обуке AI модела. И док ова опција дефинитивно постоји, многи издавачи веб садржаја се труде да је што боље искористе. Ажурирањем својих robots.txt датотека, они могу блокирати Applebot (и друге претраживаче) да приступе њиховом садржају.
Шта је Robots.txt?
Robots.txt је датотека коју власници веб-сајтова користе како би контролисали којим ботовима је дозвољен приступ њиховом садржају. Све више је користе да блокирају AI ботове од „стругања“ драгоцених података са њихових сајтова за потребе обуке модела вештачке интелигенције. То је због забринутости око ауторских права и потенцијалне злоупотребе њиховог садржаја.
Док је robots.txt релативно једноставан алат, постао је сложенији у доба вештачке интелигенције. С брзим појављивањем нових AI агената, веб-сајтовима је постао прави изазов посао око редовног ажурирања листе блокирања. Као резултат тога, многи се окрећу услугама које аутоматски ажурирају њихове robots.txt датотеке.
Отпор издавача
Пошто су robots.txt датотеке јавно доступне, свако може видети које стране одбијају Apple-ов тренинг вештачке интелигенције, што је управо оно што је Wired урадио.
Испоставило се да су неки медијски великани, попут The New York Times-а, отворено критиковали Apple-ов приступ. Лист, који тужи OpenAI због кршења ауторских права, тврди да издавачи не би требало да сами предузимају акцију блокирања. Уместо тога, требало би да се захтева дозвола пре него што веб претраживачи добију приступ медијском садржају.
Други популарни сајтови који су блокирали Apple су: Instagram, Facebook, Tumblr, Craigslist, The Financial Times, The Atlantic, Vox Media, USA Today мрежа и WIRED-ова матична компанија, Condé Nast.
Шта ће бити даље? Да ли ће Apple бити приморан да преиспита своју AI стратегију? Или ће пронаћи начин да удовољи издавачима и настави своје амбиције вођене прикупљањем података? Борба за контролу над дигиталним рудником злата на интернету се дефинитивно распламсава, преноси Phone Arena.
