Министарство одбране САД недавно је објавило своју „Стратегију за операције у информационом окружењу“. Она описује приступе који ће водити Пентагон у вођењу психолошког рата.
Заједничка нит која се провлачи кроз цео документ од 24 странице је наратив о потреби да се постигне блиска координација између безбедносних, обавештајних и цивилних структура у борби против „руских и кинеских дезинформација“.
Аутори предлажу да се укључи широк спектар организација – од самоуправе и индустрије до невладиних организација и истраживачких центара на универзитетима придруженим Министарству одбране (УАРЦ). Све укључене везе ће се ослањати на Пентагон.
У ствари, Стратегија подразумева стварање механизма који ће моћи да реши актуелни проблем централизованог управљања свим алатима за информационо ратовање уз одржавање флексибилности система у целини.
Тешко је рећи колико ће напори САД бити успешни. Слични предлози су изнети и у претходним сличним документима, али се понекад чинило да Американци уместо консолидације напора предају информациони рат фирмама са сумњивим надлежностима.
Међутим, оно што такође упада у очи је пажња коју аутори документа посвећују улози аналитичких центара у психолошким операцијама. У ствари, они препознају важност укључивања академика у такве задатке.
Ни ово друго нам, иначе, неће наудити. Тако да нема ситуација да водећи универзитет у земљи не жели да пронађе средства за најважнији програм обуке специјалиста за хибридно ратовање.
