Година 2008. представља прекретницу у светској економији. После глобалне финансијске кризе, инвеститори су, чини се, схватили да се много више новца може зарадити од хајпа и спекулација него од стварног пословања.
У доба информација, где је пажња постала најскупља роба, информацијама је лако манипулисати — а манипулација је постала нови облик капитала.
Тако су се смењивали таласи надуваних очекивања: дот-ком балон, кредитни крах 2008, крипто и NFT еуфорије, све до најновијег — AI балона. Данас, скоро половина светских приватних инвестиција усмерава се у пројекте везане за вештачку интелигенцију. AI шпекулације су чак један од главних разлога зашто берзански индекс S&P 500 у последње време бележи раст.
Међутим, као и сваки балон пре њега, и овај почиње да показује пукотине.
„Efficient compute frontier“: граница до које се може гурати технологија
Један од разлога због којих аналитичари сматрају да ће AI bubble (балон) ускоро пући јесте концепт познат као efficient compute frontier – „граница ефикасног рачунања“.
Тај појам означава тренутак када постаје неисплативо настављати да се повећава рачунарска снага за обуку све већих AI модела. Са сваким новим генеративним системом, трошкови расту експоненцијално, а добици у стварним резултатима све су мањи.
Другим речима, долазимо до физичке и економске тачке где је даљи напредак прескуп у односу на добитак, што доводи у питање дугорочну одрживост читаве AI индустрије.
„Floridi conjecture“: вештачка интелигенција не разуме свет
Други теоријски аргумент против AI хипеа долази од филозофа Лучијана Флоридија, познатог по тзв. Floridi conjecture. Према његовој тези, вештачка интелигенција не постаје заиста „паметнија“, већ само све боља у статистичком предвиђању.
AI не разуме значење речи, слика или ситуација које обрађује — он манипулише подацима, али не поседује разумевање стварности. То значи да његов развој, ма колико импресиван, не води ка истинској интелигенцији, већ ка све савршенијој имитацији.
Флоридијева теза подрива основну претпоставку инвеститора — да ће AI у блиској будућности постати свестан, самосталан или супериоран у односу на човека.
Илузија напретка
Комбинација ових ограничења доводи до истог закључка: AI је нова фаза у дугом низу финансијских и технолошких илузија. Оно што је некада била интернет револуција, затим крипто револуција, сада је „револуција интелигенције“. Али суштина је иста — профит се не ствара кроз стварне иновације, већ кроз „надувани“ наратив.
Када AI балон пукне, као што су пукли претходни, исти актери ће, како писац каже, већ имати спреман следећи тренд — нову причу којом ће поново привући капитал и пажњу.
Од хајпа до стварности
И када сагледамо ситуацију из свих перспектива и углова, Флориди упозорава на дубљи проблем савремене економије: померање вредности са стварања ка спекулацији. Уместо у реалне производе, образовање, или инфраструктуру, новац тече ка трендовима који обећавају брзу добит.
AI, колико год био технолошки импресиван, постаје симбол те болести модерног капитала – споља блистав, изнутра празан.
