Алтернатива за Немачку – АфД, највећа је опозициона странка у немачком парламенту Бундестагу и, према појединим истраживањима из претходних месеци – најпопуларнија странка у земљи – претекавши на том месту по први пут традиционално најпопуларнију немачку странку Хришћанско-демократску унију (CDU).
Још прошле године, уочавајући брзо растућу снагу АфД-а, појављивале су се поједине иницијативе унутар CDU-а да ће бити потребно коалирати са том крајње десном странком како би се освојила власт на парламентарним изборима који су одржани крајем фебруара ове године. Ти су предлози, који су долазили од самог врха странке (о њима је отворено размишљао и садашњи канцелар Фридрих Мерц (CDU)), између осталог били мотивисани и чињеницом да су се на локалном нивоу ионако већ раније стварале коалиције CDU-а са АфД-ом које су добро функционисале. Па ако је то тако и ако је функционисало, можда би исти рецепт деловао и на савезном нивоу – био је мото тих предлога.
Међутим, притисак левих странака, као и велике већине немачких медија који су гласно устали против таквих иницијатива унутар CDU-а био је прејак. Они су подсећали на сличну ситуацију у пред-нацистичко доба у Немачкој, када су конзервативне политичке снаге прихватиле коалицију са Хитлеровом, тада још недовољно јаком Национал-социјалистичком странком (NSDAP), како би се супротставили брзорастућој левици (социјалистима и комунистима), што је ова потоња убрзо искористила и сама преузела власт у земљи. Чиме је то на крају завршило по Немачку, Европу и свет – знају сви.
Осим тога, паралелно са поменутим политичко-медијским притисцима на CDU да не коалира са АфД-ом на савезном нивоу, савезна контраобавештајна служба објавила је почетком маја ове године прилично необичан извештај у којем класификује АфД као екстремистички ентитет који прети демократији, што омогућава боље праћење странке. Али у њему се ипак није рекло да треба забранити њен рад, већ је намера очигледно била психолошки притисак на страначко руководство да се не би „превише заиграло“.
Подсећам да је на ову објаву немачке контраобавештајне службе оштро и негативно реаговао званични Вашингтон кроз изјаве потпредседника САД-а Џ. Д. Ванса, државног секретара Марка Рубија и сада већ новог Трамповог савезника Елона Маска.
Све то заједно очигледно је било довољно да се зауставе предлози унутар CDU-а о могућем коалирању са АфД-ом на предстојећим изборима одржаним у фебруару ове године, па се тако поново родила она најнепопуларнија опција коалиције два немачка политичка антагониста – CDU-а и социјалдемократа (SPD-а), која је на изборима онда без већих проблема и победила, док је АфДзаузео чврсто друго место (већ је тада по популарности претекао и SPD и Зелене, а скоро се изједначио са CDU-ом).
Овде такође треба нагласити да је недавно SPD покренуо самосталну иницијативу за забрану АфД-а.
У ову тему уклапа се и најновији текст медија POLITICO, који је објавио наводну стратегију АфД-а за преузимање власти у Немачкој, у коју је, како кажу – имао увид. Објављујемо га у наставку, а коначну процену о свему овоме препуштамо вама на размишљање.
План за освајање власти
Немачка крајње десна странка Алтернатива за Немачку (АфД) има једноставан план за освајање власти: искористити крајњу левицу као антагониста и продубити страначке поделе у земљи.
Чини се да је то стратегија инспирисана успешним приступом Доналда Трампа на изборима у Сједињеним Државама.
„Наш циљ је да створимо ситуацију у којој политичка подела више не пролази између АфД-а и осталих политичких струја, већ ону у којој се суочавају буржоаско-конзервативни табор и радикализујући левичарски табор, упоредиво са ситуацијом у САД-у“, стоји у интерном страначком документу у који је POLITICO имао увид. Циљ је, према стратегији, створити „двобој између два непомирљиво супротстављена табора“.
АфД је сада највећа опозициона странка у парламенту. Ипак, упркос растућој популарности, странка је и даље далеко од полуга стварне националне моћи јер други парламентарни блокови, укључујући конзервативце немачког канцелара Фридриха Мерца, одбијају да владају у коалицији с њом, подржавајући послератни Brandmauer, односно заштитни зид против крајње деснице.
Најхитнији политички циљ АфД-а је пронаћи начин да сруши тај заштитни зид одбацивањем његовог табу статуса и убеђивањем конзервативаца и других бирача да политичарима АфД-а више не би требало бити онемогућено да уђу у сале моћи јер се сматрају превише екстремним.
АфД је задужио посланицу Беатрикс фон Шторх да развије стратегију за пробијање заштитног зида и трасирање пута ка уласку у владу у коалицији с немачким конзервативцима.
Није изненађење што је инспирацију тражила од америчких политичара. АфД је похвалио наступ америчког потпредседника Џ. Д. Ванса у говору у Минхену раније ове године као антидемократски и као начин „кандидовања у страху“ од бирача.
Фон Шторх је одржавала контакте са савезницима Трампове администрације. Она и њен супруг присуствовали су инаугурацији америчког председника Доналда Трампа и састали су се са Стивом Беноном, дугогодишњим Трамповим савезником и водећом личношћу у MAGA покрету.
Чини се да стратегија Шторхове узима пример из Трамповог ума, који противнике левог центра често приказује као „радикално леве лудаке“.
Крајња левица им је потребна као контраст
За АфД, најјаснији политички конкурент је Левица, крајње лева странка која је порасла у популарности међу младим бирачима уочи савезних избора у фебруару. Лидери АфД-а виде успон те странке као слабљење странака левог центра, укључујући Социјалдемократску странку (SPD), која влада у коалицији са Мерцовим конзервативцима. Снага крајње левице ће, сматра се, приморати странке левог центра да се окрену даље улево, што ће отежати центристичке савезе у укупном политичком спектру.
„Ограђивање од радикалне левице, која заступа ставове неприхватљиве већини Немаца, олакшава АфД-у да се позиционира као буржоаско-конзервативна снага“, стоји у стратешком документу.
„АфДи Левица чине два идеолошка пола друштвене расправе. Као антитеза идеолошкој и пробуђеној левици, АфД може да изоштри свој буржоаски профил.“
Немачки заштитни зид је оштећен
Немачки заштитни зид који блокира крајње десничарске странке од доласка на власт био је далеко јачи него у другим европским земљама због нацистичке прошлости земље. Међутим, успон АфД-а све више тестира тај зид – и појавиле су се пукотине, посебно у локалној самоуправи широм источне Немачке, где су центристи сарађивали са странком. Мерцов потез из јануара прошле године, када је прихватио подршку АфД-а за доношење строгог закона о миграцијама, изазвао је страх да ће се тај зид срушити, што је покренуло оштру расправу која је погодила у срж послератног идентитета земље.
Иако је заштитни зид остао нетакнут – мада оштећен – АфД жели да Мерцу и другим конзервативцима отежа његово одржавање. АфД ће „покретати предлоге и иницијативе које ће наићи на висок ниво одобравања“ међу бирачима десног центра, посебно онима разочараним Мерцовом коалицијом са SPD-ом, наводи се у стратешком документу.
Циљ, у почетку, није нужно придобијање свих тих бирача, већ да заштитни зид постане све мање популаран међу њима. То би, пак, приморало конзервативне лидере да одустану од противљења уласку у коалицију са АфД-ом.
Истовремено, у стратешком документу АфД-а наводи се да ће странка покушати да освоји нову подршку унутар неких бирачких блокова у којима је најслабија, укључујући жене, старије бираче, академску заједницу и људе који живе у градовима.
„Те групе нису хомогене и не може им се приступити на јединствен начин“, пише у документу. Како бисмо их „придобили за АфД, потребна нам је социодемографска микроанализа тих група. Морамо идентификовати подгрупе према којима можемо изградити мост.“
