Поремећај пажње са хиперактивношћу (ADHD) спада у најчешће дијагностиковане неуролошке поремећаје код деце и одраслих. Ипак, око њега се деценијама води расправа – док га званична медицина признаје као стварно стање, многи скептици тврде да је ADHD претерано дијагностикован или чак измишљен поремећај.
Кључно питање које покреће сумњу јесте чињеница да не постоји ниједан конкретан медицински тест који би га непобитно потврдио.
Не постоји лабораторијски тест за ADHD
За разлику од болести попут дијабетеса или анемије, где анализе крви могу јасно потврдити дијагнозу, ADHD се дијагностикује искључиво на основу посматрања понашања и субјективних процена лекара и родитеља. Не постоје биолошки маркери, снимци мозга или лабораторијски тестови који непогрешиво указују на ADHD.
Дијагноза се обично поставља коришћењем упитника и интервјуа са родитељима, учитељима и самим пацијентима. Стандартизоване скале процене могу помоћи у препознавању симптома, али су и даље подложне субјективним интерпретацијама.
Историја ADHD-а и контроверзе
ADHD, као медицински концепт, први пут се појавио почетком 20. века, али се у различитим облицима помињао и раније. Међутим, сама дефиниција ADHD-а мењала се више пута кроз деценије, што отвара питање његове медицинске валидности.
Један од најпознатијих критичара ADHD дијагнозе био је др Леон Ајзенберг, психијатар који се сматра једним од пионира у истраживању овог поремећаја. Пред крај живота, у једном интервјуу, наводно је изјавио да је „ADHD измишљени поремећај“. Иако је ова изјава касније тумачена на различите начине, она је додатно појачала скептицизам у вези с дијагнозом.
Фармацеутска индустрија и експанзија ADHD дијагнозе
Један од разлога зашто многи сумњају у ADHD као стварно медицинско стање јесте масовна употреба лекова попут метилфенидата (Ritalin) и амфетаминских стимуланса (Adderall).
Статистике показују да је у последњих неколико деценија дијагностиковање ADHD-а нагло порасло, нарочито у Сједињеним Америчким Државама, где се ови лекови често преписују чак и малој деци.
Многи лекари и истраживачи упозоравају да фармацеутска индустрија има велики интерес у промовисању ADHD дијагнозе јер продаја лекова доноси огромне приходе. Критичари тврде да се деца са нормалним варијацијама у понашању често етикетирају као пацијенти, уместо да им се пруже другачији облици подршке.
Да ли ADHD постоји или је реч о другачијем начину функционисања мозга?
Иако не постоји медицински тест за ADHD, неуролошка истраживања показују да мозгови особа са овом дијагнозом функционишу другачије – нарочито у областима повезаним са пажњом, импулсивношћу и извршним функцијама.
Ипак, скептици тврде да то не доказује постојање ADHD-а као болести, већ може указивати на разноликост људске неурологије.
Уместо да се ADHD посматра као поремећај, неки стручњаци предлажу да га треба разумети као другачији начин размишљања и понашања, који може имати и предности у одређеним ситуацијама.
Медицинска реалност или друштвени конструкт?
ADHD остаје једна од најконтроверзнијих дијагноза у савременој медицини. С једне стране, милиони људи широм света заиста имају потешкоће са пажњом, хиперактивношћу и импулсивношћу, што им отежава живот. С друге стране, чињеница да не постоји ниједан медицински тест који потврђује ADHD отвара простор за сумњу и злоупотребу.
Коначна истина о ADHD-у вероватно лежи негде између – као стање које постоји, али је често пренаглашено, претерано дијагностиковано и комерцијализовано.
