Пре неколико дана, свет је био потресен вешћу о још једној масовној пуцњави у САД, овог пута у градићу Луистон у америчкој држави Мејн. Према извештајима, наоружани нападач је убио 12 људи и ранио више од 20, пре него што је пресудио себи. Ова пуцњава је најкрвавије међу бројним вишеструким убиствима те врсте која су се догодила у САД од почетка године.
Према бази података коју поседују Асошијетед прес и лист „Ју-Ес-Еј тудеј“, у партнерству са Универзитетом Нортистерн, најмање 188 људи је изгубило живот у 36 масовних убистава у САД ове године. Ова статистика се односи на инциденте у којима су најмање четири особе убијене у периоду од 24 сата, не укључујући убицу, што је дефиницију коју користи и ФБИ.
Зашто је Америка у крвавом рату са самом собом?
Масовна убиства су један од највећих проблема савременог америчког друштва. Према подацима ФБИ, масовно убиство је инцидент у којем су најмање четири особе убијене у периоду од 24 сата, не рачунајући убицу. Ова дефиниција не обухвата пуцњаве које се дешавају у породичном или криминалном контексту, већ само оне које имају за циљ да насумично или систематски убију што више људи.
У 2021. години, Америка је забележила други највећи број масовних убистава и највећи број жртава у једној години. Само 2019. године било је више масовних убистава. Од 2006. године до данас, било је преко 560 масовних убистава у САД, у којима је смртно страдало више од 2.900 људи, а повређено најмање 2.000.
Организација Gun Violence Archive, која прикупља податке о оружаним инцидентима, издвојила је неке од најтрагичнијих масовних пуцњава које су потресле Америку у последње две године. Ова организација користи ширу дефиницију масовне пуцњаве као инцидента у којем су четири или више људи повређено или убијено, без обзира на мотив или локацију. Према тој дефиницији, број масовних пуцњава је значајно већи и достигао је рекордну цифру од 611 у 2020. години.
Један од насумичних аката насиља који су изазвали нарочито велико згрожавање и тугу јесте пуцања у школама, где су невина деца и тинејџери и постали жртве оружаног насилника. У 2020. години, ватрено оружије постало је водећи узрок смрти међу децом од 1 до 19 година старости у САД, према подацима УСА Тодаy. Прошле године било је 249 инцидената на школским локацициjамa, а чак 56 посто ученика је рекло да је доступност оружjа jедан од факторa коjи доводе до пуцaњa у школама.
Социјални проблем
Зашто се дешавају овакве ствари и како их спречити? Ово је питање које мучи многе Американце, али и цео свет. Нажалост, нема једноставног и јединственог одговора на ово питање. Оружано насиље у америчким школама је комплексан и мултидимензионалан проблем, који задире много дубље од питања контроле оружjа или менталног здравља. То је проблем који захтева холистички приступ, који би укључивао едукациjу, превенциjу, интервенциjу и рехабилитациjу. То је проблем који захтева да сви чланови друштва буду одговорни и активни у тражењу решења. То је проблем који захтева да се поштуjу животи и права свих људи, без обзира на њихову расу, пол, веру или идеологиjу. Дискриминација јесте један од најчешћих узрока масовних убистава у Америци
Психолошки моменат
Често се претпоставља да су масовне убице бели мушкарци који пате од менталних поремећаја или који су били жртве злостављања у породици. Међутим, ова слика не одговара стварности. Недавна студија која је обухватила 171 случај масовног убиства у САД од 1966. до 2020. године, показала је да постоје четири кључна фактора која повезују већину масовних убица, а то су: трауматско детињство, лична криза или незгода, „сценарио“ који служи као оправдање или упутство за насиље и приступ ватреном оружју. Осим тога, студија је открила да је мотивација за масовна убиства све више везана за расну, верску или мизогину мржњу, посебно у последњих пет година.
Иако је истина да велики број масовних убица има документован историjат проблема са менталним здрављем, то не значи да су њихови злочини директно изазвани тим проблемима. Само оквирно 16% масовних убистава су извршена од стране особа коjе су имале психотичне симптоме као што су самообмањивање или халуцинациjе. Дакле, ниjе правилно нити праведно ставити етикету на сваког ко има ментални поремећaj као потенциjалног масовног убицу. С друге стране, постоjи јака веза између самоубиства и масовних убистава, пошто је скоро 70% масовних убица било суицидно пре или током свог злочина показала је статистика масовних убистава у Америци.
Како спречити ове трагедије
Многи политичари, аналитичари, стручњаци и грађани су изнели своје мишљење и предлоге за решавање овог проблема. Међутим, чини се да нема једноставног и јасног одговора.
Према последњем истраживању агенције „Расмусен“, само 16 одсто Американаца верује да је у могуће у потпуности спречити нападе и масовна убиства слична оном који се догодио ове недеље. Велика већина, 71 одсто, сматра да никада неће бити могуће у потпуности превентивно спречити нападе, док 13 процената нема став.
Ово показује да постоји велики скептицизам и песимизам када је реч о безбедности и спречавању насилних аката. Такође, показује да јавност нема поверења у ефикасност постојећих мера и институција. Безбедност у оваквим ситуацијама током масовних убистава нико не може да нам гарантује. Сваки човек је позван на одређени опрез како у Америци где се ово масовно дешава тако и код нас. Рестрикције наоружавања, као и боља психолошка здравствена нега у САД би сигурно помогле да се спрече бројне трагедије.
