Тршић, динарско српско село настало у 19. веку, успешно чува од заборава Вукa Стефановићa Караџићa, реформаторa српског језика и писца првог српског речника. Данас, заштићено законом као место културног, историјског и природног значаја, са свега 35 дрвених кућа, носи титулу музеја на отвореном.
Бежећи од турске освете, Вукова породица је напустила Херцеговину и населила се у Тршићу. Родну кућу творца најсавршеније азбуке на свету, такозвану „плетару“, подигао је његов деда -Јоксим Бандула.Кућа је спаљивана чак десет пута за време османских одмазда у Србији, а како би сачували од заборава, мештани Тршића поболи су велики храстов крст 1987. године, који и данас стоји у Вуковој спомен-кући.
За подизање Вукове куће, формиран је Одбор, који је 1932. године донео Проглас, позивајући све поштоваоце да дају средства и помогну изградњу. Актом из 1932. и 1933. године, Министарство просвете обавезало је и школе на територији Југославије да учествују.
Радови су завршени у септембру 1933. године, кућа је освештана, а у дворишту је одржан први „Вуков сабор“.
У овом малом селу, смештеном на само двадесетак километара од планине Гучево, путнике дочекује капија, на којој су написане Вукове речи: “Ја сам се у Србији родио и узрастао, зато ми се чини да на свијету нема љепше земље од Србије, ни љепшега мјеста од Тршића”.
Уска стаза води до куће – око ње качара, вајат, амбар и кош за кукуруз.
Над кровом покривеним шиндром, карактеристично за сеоска домаћинства из 19. века, кућа има огњиште, покућство и посуђе. У малој соби кревет, сто, клупа, иконе и Вуков портрет из 1816. године. На зиду гусле и икона Архангела Михаила, домаћег светитеља и породичног заштитника. Икона, троножац и гусле су припадале Вуку, а већина оригиналних предмета се чува у меморијалном Музеју Вука и Доситеја у Београду.
У једном од првих музеја на отвореном, у спомен-комплексу у Тршићу, 1934. године изграђен је амфитеатар, који се користи током културне манифестације “Вуков сабор”.
Уврштен у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије, Сабор који се традиционално одржава сваког септембра, посвећен је неговању успомене на српског књижевника, преводиоца и академика.
Централна манифестација “Вуковог сабора” одржава се на отвореној позорници – саборишту.
Програм почиње извођењем “Химне Вуку”, Стевана Мокрањца и подизањем заставе сабора. Репертоар је обогаћен концертима, позоришним представама, книжевним и филмским вечерима.
Тршић, мало место у Мачванском округу надомак Лознице, баш попут његовог највећег сина, може подарити српском народу још једну важну лекцију – како сачувати богато наслеђе и поносно неговати успомену на људе који су много учинли за свој народ.
„Чини ми се да на свијету нема љепше земље од Србије, ни љепшега мјеста од Тршића.“
