Питање које одјекује финансијским светом поставио је ветеран макро инвеститор Дан Тапијеро, један од ретких финансијера старе гарде чија је каријера изграђена на препознавању великих прекретница.
„Шта ако хипербиткоинизација заиста почиње?“, упитао је Тапијеро док је цена злата кренула вертикално, а поверење у фијат новац почело да пуца по шавовима, преноси CryptoSlate.
Његово питање тешко је игнорисати када се погледају подаци. Где год да се окренете, знаци упућују на исти закључак: глобални монетарни систем, оптерећен дугом, инфлацијом и политичким неповерењем, показује озбиљне знаке слабости.
Златна грозница као увертира
Аналитичари робних тржишта овај раст називају најагресивнијим скоком цене злата у новијој историји. Племенити метал порастао је за скоро 25% од августа, а 17. септембра премашио је вредност од 4.200 долара по унци. Укупна тржишна капитализација злата ове недеље премашила је 30 билиона долара, надмашивши технолошке дивове попут Мајкрософта и Нвидије.
Овај скок подстакнут је геополитичком неизвесношћу, рекордном куповином од стране централних банака, као и оклевањем америчких Федералних резерви које су најавиле ублажавање монетарне политике након првог смањења каматне стопе у девет месеци. Овакви параболични покрети обично сигнализују панику – било бег у сигурност, било одраз неповерења. Овог пута, чини се да је у питању паника монетарне природе.
Биткоин прати злато
Ако злато поново постаје мерило ризика, историја сугерише да Биткоин неће дуго заостајати. Највећа светска криптовалута, често названа „дигитално злато“, почетком септембра већ је достигла 126.000 долара. Али, за разлику од златних полуга, Биткоин не служи само за чување вредности – његова мрежа представља монетарну архитектуру независну од система којег се инвеститори све више прибојавају.
Понуда Биткоина нестаје са берзи
Аналитичка компанија Glassnode саопштава да су залихе Биткоина на берзама пале на најнижи ниво од 2019. године, са више од 45.000 BTC-а (вредности 4,8 милијарди долара) повучених само у октобру.
Када се кованице повлаче са берзи, обично се премештају у „хладна складишта“, што сигнализује дугорочно поверење улагача, а не краткорочне шпекулације. Овде се не ради о трговцима који јуре брз профит, већ о инвеститорима који тихо акумулирају имовину, позиционирајући се за будућност.
Мрежа јача него икад
У међувремену, рударска основа Биткоина делује снажније него икад. Према подацима JPMorgan-а, hashrate мреже креће се близу рекордног нивоа од 1.030 ексахеша у секунди. То представља велико поверење – рудари не би улагали у скуп хардвер да не очекују дугорочне приносе. Биткоин мрежа никада није била безбеднија нити скупља за напад.
Умор од фијат валута
Изван света криптовалута, фијат валуте брзо губе кредибилитет. Како је истакао The Kobeissi Letter, коментаришући рекордне цене злата и сребра:
„Када сигурна уточишта расту заједно са ризичном имовином, то вам говори једно: поверење у фијат валуте се урушава.“
Када инвеститори изгубе веру у обвезнице и валуте, окрећу се „тврдој имовини“: некретнинама, злату и – све више – Биткоину. Тржиште се више не штити само од ризика, већ активно тражи чамце за спасавање.
Институционални талас све је већи
Институционални токови потврђују овај помак. Galaxy Digital Research извештава да амерички spot Биткоин ETP-ови, одобрени пре мање од две године, сада под управљањем држе око 250 милијарди долара имовине – што је мање од 20% до престизања златних ETP-ова.
Велики хеџ фондови попут Tudor Investment, Millennium и D.E. Shaw придружили су се јавним пензијским фондовима као што је Wisconsin Investment Board у додавању експозиције ка Биткоину.
Биткоин више није имовина за „побуњенике“, већ призната макро имовинска класа – ликвидна, проверљива и отпорна на суверенитет.
Хипербиткоинизација или само нови циклус?
Скептици тврде да је „хипербиткоинизација“ – тачка у којој Биткоин постаје глобални слој за поравнање трансакција – предвиђана толико пута да је изгубила тежину.
Али Тапијерово питање задире дубље: шта ако она не почне масовним прихватањем јавности, већ тихим повлачењем институција из постојећег система?
Сваки показатељ прича део приче: рекордан hashrate, смањена понуда на берзама, растући институционални токови и урушавање поверења у фијат.
Понаособ, можда делују као тржишна бука. Заједно, скицирају нешто много веће – миграцију поверења са папирних обећања на ограничену дигиталну понуду.
Ако се те две криве коначно укрсте, хипербиткоинизација неће доћи уз ватромет. Дешаваће се као све велике монетарне промене: полако, па одједном.
