Не експонира се често и сувишно, допустио је улогама да му кроје место у јавности. Дуго је на сцени, а још много тога гледаоцима може да покаже. О његовом приватном животу сви са одушевљењем говоре, јер је он тата четворо деце, права реткост, али и најзахтевнија улога.
Један је од омиљенијих „ученика“ из култног филма „Лајање на звезде“ и неко ко поезијом може да изазове и оне најсакривеније емоције у вашем бићу и са њим настављамо потрагу за Компасом правих вредности – Небојша Миловановић.
Какви су били филмови некада, а какви су данас?
Између проба пре почетак сезоне, премијера и поласка најмлађег детета у први разред, господин Миловановић је стигао у наш студио и у најновијој епизоди Компаса открио тајну професора Владе Јевтовића, чему их је саветовао, колико је духовност данас заиста важна, али и која је улога тате.
На самом почетку разговора, дотакли смо се актуелне филмске сцене на овим просторима и упоредили је са периодом када је Небојша Миловановић имао своје прво снимање и то чувени филм Лајање на звезде.
-Сви ти глумци у Лајању на звезде су изабрани за ту улогу, а да вам не причам о улогама професора – рекао је глумац родом из Ваљева, па додао:
-Тај филм и даље изазива осмехе у даље свако кад се заустави на том филму и ја и моја деца и сигурно ће и деца моје деце, ако буду исправне копије. Ти зауставиш овако и гледаш тај филм, значи вртиш канале и онда дођеш на педесетом минуту и Лајање на звезде и ти бациш овако даљински и гледаш Лајање на звезде. Значи ето на пример рецепта.
Савет чувеног Александра Берчека
У том филму је добио савет Александра Берчека који заувек памти и прижељкује да га подели са млађим колегама, а памти и речи чувеног професора Јевтовића.
– И једну ствар нам је говорио, још једну наравно, а то је да жели да будемо срећни у свом послу и да будемо срећни, да имамо некога ко нас воли и кога волимо.
Један је од ретких који је каријеру градио на филму, па тек онда добио улогу и у телевизијској серији, а упоредо са тим, позориште је увек било ту, део живота, сазревања и емоција.
Разговор са Небојшом Глоговцем у Торонту
-Представе имају своју судбину, као што и људи имају своју судбину – рекао нам је, а потом смо се осврнули на култне „Шине“ које су свој крај доживеле након преране смрти Небојше Глоговца и Маринка Маџгаља:
-Сећам се разговора са Глоговцем у Торонту, где је он у један ноћу, није био задовољан и прича, па нису те наше Шине таква представа. Ја кажем ма како нису. Ја знам шта смо ми разговарали, да је та представа могла да оде на ту неку другу страну, да буде још…
Али ми смо је између осталог, поред свих тих емоција, играли и на свој шарм, па је публика то много више волела, па је онда много више волела те сонгове који су се певали него неке драмске сцене, па је отишла на ту страну. Али свеједно, то је могло да се деси са том представом, у том тренутку, у тој екипи, са тим људима.
Како изгледа бити тата две ћерке и два сина?
-О глумцу знам да причам, о тати не знам. Учим се сваки дан. Учим се, учим се, учим се и то је улога тате да се учи и да учећи, учи друге. Процес и некако да се учимо тој љубави. Има једна дивна реченица коју изговара опет Светозар Цветковић у овој новој представи и каже, он је отац и појави се на крају представе и каже свом сину, разочаран је у њега и каже ти ниси разумео љубав. Ниси разумео љубав. Јако је разочаран.
И требало би да разумемо љубав, то је улога тате, да разуме љубав и да се труди да пренесе некоме да разуме љубав, али без да му каже овим штурим речима којима ја то изговарам – навео је Небојша Миловановић.
О вечерима поезије, Ланету Гутовићу и Тесној кожи, ситницама које га чине срећним, погледајте у најновијој епизоди Компаса, а екипа нашег подкаста још једном захваљује господину Миловановићу на издвојеном времену и дивном разговору.
