Договор у царинском спору између Европске уније и Сједињених Америчких Држава донео је благо олакшање, али и бројне критике из привреде.
Како је изјавила генерална директорка Немачке индустријске и трговинске коморе (ДИХК) Хелена Мелников, компромис који су објавили председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и амерички председник Доналд Трамп омогућава немачкој привреди да за сада одахне.
Међутим, како каже, тај договор има своју цену, а ту цену плаћају и немачка и европска привреда.
Трговински споразум, који је постигнут између председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен и америчког председника Доналда Трампа у Шкотској, укључује царине од 15% на скоро сав европски извоз у Сједињене Државе, укључујући аутомобиле.
Споразум је окончао претњу увођења казнених царина од 30 одсто коју је Трамп орочио на 1. август. Међутим, донео је и потпуно другачији износ царина на увоз и извоз које је ЕУ првобитно понудила.
То такође значи да ће се европски извозници у САД суочити са више него троструко већом просечном царином од 4,8 одсто, која је сада на снази, уз наставак преговора о челику, који се и даље суочава са царином од 50 одсто, о авијацији, а под знаком питања су и будуће препреке за извоз фармацеутских производа, преноси РТС.
ЕУ се такође обавезала да ће куповати течни природни гас, нуклеарно гориво и оружје од Америке.
Договор са Европском унијом највећи је споразум икад постигнут, поручио је Трамп након састанка са Фон дер Лајеновом.
„Договорили смо се. То је споразум који је добар за све. Приближиће нас једне другима. На известан начин, реч је о партнерству“, изјавио је Трамп.
Како је Трамп навео, ЕУ ће у САД инвестирати 600 милијарди долара, а купиће енергенте у вредности од 750 милијарди долара.
Такође, најавио је и да ће ЕУ купити и америчку војну опрему.
Ројтерс је пренео да ће царина од 15 одсто многима у Европи изгледати као лош исход у поређењу са првобитним европским циљем договора без царина, иако је боља од претњи царином од 30.
Француски премијер Франсоа Бајру је рекао да споразум ЕУ и САД, називајући га „споразумом Ван дер Лајен-Трамп“ означава „суморан дан“.
„Суморан је дан у коме се савез слободних народа, окупљених да потврде своје заједничке вредности и бране своје интересе, претвори у покорност“, написао је Бајру у објави на мрежи X.
Немачки канцелар Фридрих Мерц поздравио је постигнути договор.
„Договором се успео спречити трговински сукоб који би тешко погодио немачку привреду оријентисану на извоз. То се посебно односи на аутомобилску индустрију, где су постојеће царине готово преполовљене. Управо је у овом сектору брзо смањење царина било од највеће важности“, казао је Мерц.
Сада следе преговори о детаљима договора.
ЕУ и САД су се претходно договориле о основним принципима за смањење напетости у вишемесечном царинском спору.
Према речима Фон дер Лајенове, царинска стопа на већину европског извоза у САД биће 15 одсто, укључујући аутомобиле, полупроводнике и фармацеутске производе. Царине на увоз челика и алуминијума остају на 50 одсто, како је потврдио амерички председник.
„За многе компаније ово је преко потребна пауза“, рекла је Мелникова.
ЕУ је овим договором спречила горе сценарије, иако многи детаљи још нису познати.
„Овај договор доноси краткорочну стабилност, али ништа више. То је тек први корак“, каже она.
ЕУ сада мора наставити преговоре са САД и радити на свеобухватном, фер и будућности окренутом трговинском споразуму.
Упркос договору, како каже Мелникова, немачка влада и Европска комисија морају извући праве закључке.
„Потребни су нам конкурентни услови за пословање, поуздана политика, циљани инвестициони подстицаји и, пре свега, више брзине и додатни споразуми о слободној трговини“, каже она.
Индустријско удружење БДИ било је знатно критичније према договору. Према речима стручњака БДИ-ја Волфганга Нидермарка, договор шаље погрешан сигнал јер ЕУ прихвата болне царине.
„Чак и царинска стопа од 15 одсто имаће огроман негативан утицај на извозно оријентисану немачку индустрију“, рекао је Нидермарк.
БДИ је такође критиковао задржавање високих царина на челик и алуминијум, називајући то додатним ударцем за кључну индустријску грану која се већ суочава са великим изазовима.
„ЕУ мора показати да је више од унутрашњег тржишта. Потребна нам је стратегија за конкурентну и отпорну привреду, као и политичка воља да се самоуверено делује у глобалним односима моћи“, казао је Нидермарк.
Позитивно је, ипак, што је даља ескалација за сада избегнута.
„Кључно је сада да постигнути договор постане обавезујући“, каже он.
Генерални директор хемијског удружења VCI Волфганг Гросе Ентруп рекао је: „Ко очекује ураган, захвалан је и на невремену.“
Иако је ескалација избегнута, европски извоз је овим договором постао мање конкурентан, а договорене царине су, из перспективе хемијске индустрије, превисоке.
Немачко спољнотрговинско удружење назвало је договор са САД болним компромисом.
„Сваки проценат царине је један проценат превише. Царински намети представљају егзистенцијалну претњу за многе“, изјавио је председник удружења БГА Дирк Јандура, пренео је Deutsche Welle.
Иако сада постоји одређена сигурност у погледу трговинских услова, доћи ће до промена у ланцима снабдевања и раста цена.
„Договор са САД ће имати осетне последице у земљи. Коштаће нас раста, благостања и радних места“, каже он.
Финансијска економисткиња Улрике Малмендир упозорила је у интервјуу за АРД-ов портал тагессцхау24 на последице компромиса за привреду и потрошаче у ЕУ.
„Чак и царине од 15% могле би довести до огромног губитка благостања. И оно што је тужно јесте да се то вероватно неће скоро променити. Јер када се једном уведу такве царине, тешко их је поново укинути“, упозорава Малмендирова.
Стручњаци очекују да ће последице бити посебно изражене у САД. Предвиђа се да би раст бруто домаћег производа (БДП) могао бити нижи за око 1,5 одсто. За ЕУ би последице могле бити упола мање.
Ипак, Малмендирова истиче да у тим проценама постоји велика несигурност, јер није јасно колико дуго ће царине остати на снази.
Директор Института за немачку привреду (IW) Михаел Хитер упозорио је на могуће нове дестабилизирајуће потезе Вашингтона.
„Не можемо се поуздати у то да ће сада све бити мирно. Трамп никада не скида царинске претње са стола“, рекао је он за листове медијске групе „Функе“.
Зато би, према његовом мишљењу, снажнија преговарачка стратегија ЕУ била корисна.
„Краткорочни економски трошкови договора са Трампом су подношљиви за Немачку и ЕУ, али нема разлога за славље због овог трговинског попуштања. Већи трошкови тек долазе“, написао је председник Института за светску привреду из Кила (IfW) Мориц Шуларик на друштвеној мрежи X.
Шуларик је такође упозорио на промењив курс америчког председника.
„Уместо да брани правила светског трговинског поретка, ЕУ улази у договор за који није јасно колико ће трајати, који зависи од хирова једног популисте, а не од права, и који је тешко ускладив са правилима Светске трговинске организације“, навео је Шуларик.
Мађарски премијер Виктор Орбан је, коментаришући трговински споразум између ЕУ и САД, сликовито оценио да то није споразум, већ да је Трамп „појео председницу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен за доручак“, пренела је мађарска новинска агенција МТИ.
Орбан је у онлајн емисији под називом „Fight Hour“ рекао да је унапред очекивао овакав исход с обзиром на то да је амерички председник „тешкаш“, за разлику од председнице Европске комисије која је „лака категорија“.
„Сједињене Америчке Државе су недавно склопиле сличан споразум с Уједињеним Краљевством, који је много бољи од овог“, сматра Орбан.
Додао је да ће, будући да је европски споразум много лошији од оног с Уједињеним Краљевством, у будућности бити тешко представити га као успех.
Орбан је истакао да сматра да је проблем у томе што ће, у складу са споразумом, Европљани уложити неколико стотина милијарди евра у САД.
У изјави новинарима, након договора са Фон дер Лајеновом, Трамп је рекао да ће споразум бити одличан за аутомобиле и да ће имати велики утицај на пољопривреду.
Додао је да разматра три или четири друге земље са којима жели да склопи споразуме, али да ће они највероватније укључивати неки вид царина.
Према речима Фон дер Лајенове, споразум ће донети стабилност.
„Ово је огроман споразум. Дошао је након тешких преговора“, изјавила је председница Европске комисије.
Фон дер Лајенова је додала и да ће споразум вратити равнотежу у трговини између два велика трговинска партнера.
Трамп је повремено оштро критиковао Европску унију, тврдећи да је формирана како би нашкодила САД у области трговине.
Његова главна замерка је дефицит САД у робној размени са ЕУ, који је 2024. године достигао 235 милијарди долара, према подацима америчког Завода за статистику.
ЕУ истиче амерички суфицит у услужном сектору, који, како тврди, делимично балансира ситуацију.
Трамп је првобитно претио да ће увести царине од 30% на робу из ЕУ од 1. августа ако преговори не успеју.
Фон дер Лајенова је, са друге стране, упозорила на спремност ЕУ за контрамјере. Међутим, странке су успеле да постигну компромис, који је изазвао оштре критике у Европи.
Амерички председник, који настоји да преобликује глобалну економију и смањи дугогодишње трговинске дефиците САД за другим земљама, до сада је постигао споразуме са Великом Британијом, Јапаном, Индонезијом и Вијетнамом, иако његова администрација није испунила обећање о „90 споразума за 90 дана.“
