Три четвртине Срба у Аустрији више се идентификује са том земљом него са Србијом, показало је ново годишње истраживање о миграцији и интеграцији. Од око 300.000 људи српског порекла, 75 одсто одговорило је да осећа да више припада Аустрији, а 25 одсто Србији, наводи се у Статистичком годишњаку о миграцији и интеграцији за 2025. годину.
Према годишњаку, који се базира на званичним статистичким подацима, административним изворима и резултатима истраживања јавног мњења, Срби представљају највећу етничку заједницу у Аустрији ван немачког говорног подручја.
Међу њима је око 122.500 држављана Србије, која је по том критеријуму на четвртом месту у Аустрији, иза Немачке, Румуније и Турске, наводи се у Годишњаку који објављују Савезни завод за статистику Аустрије и Аустријски интеграциони фонд.
Своје знање немачког језика као добро или веома добро оцењује 69 одсто Срба у Аустрији, што је највећи проценат међу свих десет анализираних група у годишњаку.
Срби у Аустрији бележе стопу запослености од око 72 одсто, једну од највиших међу држављанима трећих земаља, а посебно су заступљени у секторима грађевинарства, логистике и неге, наводи се.
Упркос доброј интеграцији на тржишту рада, субјективна перцепција друштвене климе је другачија: 57 одсто Срба у Аустрији оцењује суживот са већинским становништвом као добар, а 30 одсто наводи погоршање друштвеног односа, што је највиши проценат међу свим анализираним групама. Као најчешћи извори негативног искуства наводе се јавни простор и радно окружење.
Упркос дугогодишњем присуству у Аустрији, број натурализованих Срба остаје низак: свега 471 особа српског порекла добила је аустријско држављанство у 2024. години, што је једна од најнижих стопа натурализације у Аустрији.
