Како би се покрио раст потрошње електричне енергије, у свету се, осим повећања удела обновљиве енергије, излаз тражи у нуклеаркама као сигурном извору снабдевања.
До половине века само Брисел најављује 240 милијарди евра улагања у нуклеарне пројекте земаља чланица Уније. И Србија разматра могућности развоја нуклеарних програма.
Прва техничка студија о примени нуклеарне енергије у Србији
Србија је добила прву техничку студију о примени нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе. Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић наводи за РТС да се разматрају две опције: традиционалне нуклеарне електране и мали модуларни реактори који су у свету све више у фокусу.
Предности традиционалних и малих модуларних реактора
Традиционалне нуклеарке пружају економске предности, док мали модуларни реактори нуде већу флексибилност, могућност модулараног проширења и ниже почетне инвестиционе трошкове.
„Једна технологија технички и технолошки још није потврђена. То су мали нуклеарни реактори који су још у развоју. Имамо комерцијалне нуклеарне електране које нуде економију обима, док мали модуларни реактори нуде флексибилност, модулаpност и ниже инвестиционе трошкове“, навела је Ђедовић Хандановић гостујући у Јутарњем дневнику РТС-а.
Студија је показала да постоји могућност интеграције нуклеарне енергије у постојећи преносни систем Србије, али не у блиској будућности, већ за 15 до 20 година.
Припремне фазе трају до седам година
Према речима ministarke, припрема за изградњу нуклеарних објеката захтева испуњавање одређених фаза према смерницама Међународне агенције за атомску енергију, које трају од пет до седам година. Током тог периода потребно је спровести додатне студије и анализе, као и формирати тело које ће управљати развојем нуклеарног програма.
„Те фазе трају, прва и друга конкретно, негде између пет и седам година. У току њих треба да се заврше даље додатне студије и анализе, али и да се формира тело које ће се бавити развојем нуклеарног програма.
Ми смо тренутно управо у формирању таквог тела унутар Министарства рударства и енергетике, наравно са представницима научних института али и других институција које могу допринети оваквом једном подухвату“, рекла је министарка и додала да се то, пре свега, односи на обуку стручних кадрова, што је јако битно, а процењује се да ће цео тај процес коштати негде око 30 милиона евра.
Стручни кадар као основ стратешког развоја
Mинистарка истиче да је обука стручних кадрова кључни део стратегије.
„На крају овог периода биће донета одлука о избору технологије и партнерима са којима ће Србија сарађивати“, навела је гошћа Јутарњег дневника.
Могући партнери у развоју нуклеарне енергије
Партнери Србије у развоју нуклеарне енергије још нису дефинитивно изабрани. Француска компанија EDF ради на првој техничкој студији, а Србија има и уговор о сарадњи са француском владом за ране фазе припреме програма.
„Француска има изузетно велико искуство јер око 70 одсто своје енергије производи у нуклеарним електранама и управља великим бројем таквих постројења. То је драгоцено знање које могу пренети земљи у развоју, као што је Србија. Међутим, када причамо о изградњи нуклеарних електрана, Француска дуго исте није градила.
Велико искуство са нуклеарном енергијом имају и Јужна Кореја, Русија и Кина. Ми намеравамо са Јужном Корејом да потпишемо један споразум о сарадњи која се тиче обе врсте технологије и то у наредна два месеца, тако да мислим да ћемо себи дати прилику да разматрамо сарадњу са партнерима из различитих земаља“, наводи министарка.
Обновљиви извори енергије у Србији
Према њеним речима, раст потрошње енергије у Србији и свету захтева трајна и стабилна решења за обезбеђење базне енергије.
„Обновљиви извори имају своју улогу, али нису довољно стабилни јер зависе од временских услова. Фосилна горива такође имају ограничен животни век, па нам је потребна алтернатива која може дугорочно да обезбеди енергију уз значајно мање емисије штетних гасова. Нуклеарна енергија је једна од таквих опција, са радним вековима од 80 до 90 година“, наводи министарка.
Пројекти ЕПС-а – солар и ветар
Министарка је говорила и о развоју обновљивих извора у Србији, посебно у оквиру ЕПС-а.
„Отворили смо први соларни парк у власништву ЕПС-а и завршавамо ветропарк у Костолцу. Ови пројекти користе постојећу инфраструктуру и омогућавају производњу зелене енергије за око 35.000 домаћинстава“, навела је Ђедовић Хандановић.
Пројекат Бистрица – реверзибилна хидроелектрана
Такође, посебно је нагласила важност пројекта Бистрица – реверзибилне хидроелектране која ће омогућити боље коришћење обновљивих извора и повећање енергетске сигурности.
„Пројекат је у завршној фази, у току је добијање локацијских услова и финални преговори са Јапанском агенцијом за међународну сарадњу, која треба да финансира пројекат“, навела је министарка.
Производња угља и стабилност снабдевања
Говорећи о производњи угља и увозу, министарка је навела да је производња стабилизована и повећана за 7 одсто у првих шест месеци ове године у односу на прошлу, а увоз је смањен.
„Квалитет угља у нашим басенима опада, због чега отварамо нове копове и улажемо у опрему за континуирану производњу. Увоз служи као резерва и ради повећања калоричне вредности угља за већу ефикасност термоелектрана“, нагласила је Ђедовић Хандановић.
