„Баш у време када се Србија спремала на устанак, по Европи је брујала вест да је Наполеон успоставио монархију и да је и самог папу у својој моћи понизио тако што је одбио сценарио церемонијал-мајстора и одбио да круну прими из руке светог оца. Ставивши је самом себи на главу, изговорио је ону чувену реченицу: „Ја сам француску круну нашао у прашини и дигао је!“
У то време, вожд Карађорђе лако доноси закључак ко држи у шаци читаву Европу и шаље капетана Рада Вучинића, свога емисара, у Париз са писмом Наполеону Бонапарти, које је на српском и латинском саставио тада најученији Србин Доситеј Обрадовић: „Слава оружја и дела Вашег величанства пронела се широм земаљске кугле. Нације виде у Вашој узвишеној личности свога бранитеља и законодавца, а српски народ жели да учествује у том честитању.
Владару, имај на уму Славјано Сербе, којима не мањкају ни ратничка храброст, ни верност доброчинитељу. Будућност и пригодна прилика показаће да је то истина и да је наш народ потпуно достојан заштите једне велике нације.
Преузвишени царе, чврсто верујем и искрено се надам да ћете оценити да смо достојни да будемо охрабрени Вашим високим цењеним одговором. Веома покоран и веома привржен слуга Вашег Царског Величанства, Карађорђе Петровић.
Београд, 16. августа 1809.“
Наполеону после Ваграма и Беча и остварене и политичке и економске моћи над већим делом европског континента није одговарало да квари успостављене добре односе са Турском због једне мале Србије, иако је била хришћанска, јер како видимо није за њега верско уједињење било примарно полазиште. Он не одговара на ово Карађорђево писмо.
