Мине, једно од најопаснијих и најнеселективнијих оружја на свету, поново се враћају у војну стратегију пет европских земаља које су најавиле повлачење из Отавског споразума.
Овај међународни споразум из 1997. године забрањује употребу, производњу и складиштење противпјешадијских мина.
Међутим, Финска, Пољска, Летонија, Естонија и Литванија – све земље које се граниче са Русијом – одлучиле су да се повуку из споразума због, како наводе, растуће руске претње.
Заштита источног крила НАТО-а
Одлука ових пет земаља изазвала је забринутост међу активистима за људска права, који упозоравају на разорне последице мина.
Мине су широм света усмртиле и осакатиле десетине хиљада цивила. Њихова смртоносна претња остаје присутна деценијама након завршетка сукоба.
Упркос томе, Пољска и три балтичке државе су у заједничкој изјави из марта ове године нагласиле потребу за „већом флексибилношћу и слободом избора“ у одбрани источног крила НАТО-а.
Летонијски парламент је већ у априлу одобрио повлачење из споразума, што Риги даје могућност да поново почне са складиштењем противпјешадијских мина.
Убрзо након тога, и Финска је објавила планове да се придружи Летонији. Фински премијер Петери Орпо истакао је да Русија представља дугорочну претњу за Европу, те да излазак из Отавског споразума омогућава Хелсинкију да се припреми за промене у безбедносном окружењу.
„Повлачење из споразума пружиће нам могућност да се на разноврсније начине припремимо за безбедносне изазове у будућности“, рекао је Орпо.
Хуманитарна начела и „хумана употреба“ мина
Иако се повлаче из споразума, Финска, Пољска и балтичке земље наглашавају да ће остати посвећене хуманитарним начелима при коришћењу мина.
Хелсински званичници су истакли да ће мине користити на „хуман начин“, уз прецизно обележавање минских поља, едукацију цивила о опасностима и планове за уклањање мина након завршетка сукоба.
Председник Финске Александар Стуб потврдио је ову стратегију објавом на платформи X, где је написао: „Финска остаје посвећена својим међународним обавезама о одговорној употреби мина“.
Поновна милитаризација Европе
Кир Џилс, виши консултант програма Русија и Евроазија у истраживачком центру „Цхатхам Хаус“, изјавио је да је одлука пет земаља одговор на растући страх да би Москва, након Украјине, могла усмерити своју пажњу на друге циљеве у Европи.
„Русија без сумње тражи начине да постигне своје циљеве у Европи“, истакао је Џилс, преноси Нова.
Додао је да су војне користи од нагазних мина очигледне, посебно за земље које се бране од бројчано надмоћнијег непријатеља.
„Оне су изузетно ефикасно средство за јачање одбрамбених капацитета земље која је бројчано надјачана“, рекао је Џилс.
Ипак, Џилс је нагласио да западне земље неће користити мине на исти начин као што то чине руске снаге.
„Филозофија дизајна је потпуно другачија“, рекао је Џилс, алудирајући на чињеницу да западне војске настоје да минимизирају цивилне жртве, док Русија, према његовим речима, не дели исти приступ.
Украјина – најминиранија земља на свету
Украјина је, према подацима Уједињених нација, тренутно најминиранија земља на свету.
Процене украјинске владе показују да је чак 174.000 квадратних километара територије загађено минама и експлозивним остацима рата. Ово представља константну претњу за цивиле, посебно за оне који се враћају у области које су некада биле прве линије фронта.
Међународна организација „Humanity & Inclusion“ упозорава да је контаминација земљишта експлозивним средствима створила „невидљиву претњу у свести људи“, ограничавајући њихову слободу кретања и отежавајући економске активности.
Иако је Украјина потписница Отавског споразума, извештаји „Human Rights Watch“-а из 2023. године указују да је током сукоба користила противпешадијске мине, које је, према тврдњама, добила од Сједињених Америчких Држава.
Активисти осуђују повлачење из споразума
Међународне невладине организације и активисти за људска права оштро су осудили одлуку пет европских земаља да се повуку из Отавског споразума.
У извештају „Монитор за мине и касетну муницију“, објављеном 2024. године, наводи се да је у 2023. години најмање 5.757 људи широм света погинуло или било рањено услед мина и других експлозивних остатака рата, од чега је 84% жртава било међу цивилима.
Алма Таслиџан, активисткиња из Босне и Херцеговине која је преживела рат деведесетих и сада ради за организацију „Humanity & Inclusion“, описала је одлуку као „потпуну бесмислицу“ и „најстрашнију ствар која се могла догодити“.
Таслиџанова је нагласила да мине не праве разлику између детета и војника и да су једнако смртоносне без обзира на околности.
„Изненађени смо што би тако напредне војске разматрале враћање овог изузетно неселективног оружја у своју стратегију“, изјавила је она.
Ипак, неки аналитичари верују да је промена геополитичких околности у Европи отворила питање поновне милитаризације и преиспитивања некадашњих „црвених линија“.
„Споразуми о копненим минама били су чин идеализма који се показао преоптимистичним у светлу каснијих глобалних догађаја“, закључио је Џилс.
