Prema botaničkoj klasifikaciji jagode (Fragaria sp. pripadaju porodici ruža (Rosaceae), važnoj i velikoj familiji drvenastih i zeljastih biljaka. Njeni pripadnici su ukrasne biljke kao ruža, voće: jabuka, kruška, dunja, šljiva, višnja, trešnja, breskva, kajsija, badem, malina, kupina i jagoda.
U narodnoj medicini najčešće se koriste šumske jagode, jer po kvalitetu, broju vitamina i hranjivih materija znatno premašuju one gajene. Koristi se plod, lišće i koren. Plod se bere u maju i junu, lišće u maju, junu, julu i avgustu, a koren u septembru.
Ovo mnogima omiljeno voće predstavlja nepresušan izvor blagotvornih nutrijenata. U njima ima folata, biljnih fenola, antioksidanasa i vitamina Ce. Imaju dosta mineralnih materija: kalijuma, kalcijuma, gvožđa i fosfora.
Svi ovi sastojci čine plod jagode izvorom zaštitnih materija, koje omogućavaju normalan i pravilan razvoj dece, čuvaju zdravlje. Zato i nije čudno što je, iako joj nisu znali sastav, u narodnoj medicini od davnina korišćena za snižavanje krvnog pritiska, smanjenje holesterola, ali i visokog šećera u krvi, reumatske i bubrežne bolesti, za pojačano mokrenje.
Jagode obezbeđuju prehrambena vlakna usled čega blagotvorno deluju na probavni sistem, regulišu nivo holesterola u krvi i smanjuju rizik od srčanih oboljenja. Zahvaljujući udelu vitamina Ce i antioksidanasa, potiskuju slobodne radikale u organizmu i smanjuju mogućnost pojave mnogih oboljenja, ali i usporavaju procese starenja.
Veliki broj antioksidanasa
Prema nekim istraživanjima, količina antioksidanasa u jagodama dvostruko je veća nego u pomorandžama i grožđu, i čak sedam puta veća nego u bananama i jabukama. Kad jedemo jagode, podstičemo i proizvodnju kolagena u organizmu, zbog čega je koža blistavija, a hrskavice, nokti i kosa jačaju. Izbeljuju zube i ten.
U šumskim jagodama ima više gvožđa nego u domaćim, pa se posebno preporučuju malokrvnim osobama.
Rizom s korenjem i lišće šumske jagode pomaže kod proliva. Od lišća se prave čajevi izuzetne lekovitosti. Svež plod s mlekom, vinom ili limunovim sokom pomaže bubrežnim bolesnicima, leči od žutice, jača srce.
Sočni plodovi su izuzetno hranljivi, bogati pektinima, taninima, organskim kiselinama, flavonidima, vitaminima E, Be kompleksa i posebno vitaminom Ce. Jedna porcija od osam krupnijih jagoda sadrži 140 odsto dnevne potrebe za vitaminom Ce. Od šećera preovlađuju glukoza i levuloza, dok je saharoza vrlo malo zastupljena, pa ih mogu jesti i dijabetičari.
