Осигурање у пољопривреди представља један од најважнијих механизама заштите произвођача од ризика који могу значајно утицати на њихове приносе и финансијску стабилност.
Држава већ годинама издваја значајна средства како би субвенционисала трошкове осигурања, али упркос томе, број корисника који се одлучују за ову меру није у сталном порасту.
Напротив, приметан је пад броја осигураних пољопривредника у 2024. години, што указује на потребу за дубљом анализом узрока и мера које би могле и морале да побољшају стање у српској пољопривреди.
Шта је довело мањег броја осигураника?
У периоду од 2021. до 2023. године, број осигураника је био релативно стабилан, уз благе осцилације. Међутим, 2024. година бележи значајан пад броја корисника који су остварили право на субвенцију за осигурање.
Док је у 2023. години субвенције користило преко 27.500 пољопривредника, у 2024. години тај број је пао на свега 21.551. Овај податак је алармантан јер указује на све мањи интерес за осигурање, упркос чињеници да су средства за подстицаје и даље на располагању.
Посматрајући културе и сточарство које су најчешће осигуране, воћарске културе попут малине, брескве, шљиве и јабуке и даље предњаче, као и повртарске културе попут паприке и семенског лука. Житарице као што су кукуруз, соја и пшеница такође имају значајно присуство у систему осигурања, док је у сточарству највећи број осигураног говеда и свиња.
Табела: Опредељена и исплаћена средства за осигурање (2021-2024)
Година | Опредељена средства (дин) | Број корисника | Исплаћена средства (дин) |
2021 | 1.507.454.000 | 29.859 | 1.514.246.647 |
2022 | 1.880.000.000 | 30.865 | 1.862.224.837 |
2023 | 2.000.001.000 | 27.563 | 1.956.583.540 |
2024 | 1.770.457.211 | 21.551 | 97,67% буџета реализовано |
Ипак, смањење броја корисника осигурања у 2024. години указује на неколико проблема који морају бити хитно размотрени. Највећи изазов представља недовољна информисаност пољопривредника о значају осигурања, али и сложене административне процедуре које их често обесхрабрују да конкуришу за субвенције.
Додатно, економска ситуација и растући трошкови производње могу утицати на то да пољопривредници приоритет дају другим улагањима, сматрајући осигурање секундарним трошком.
Јавни позив за 2025. у другој половини године
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде је најавило да ће јавни позив за 2025. годину бити расписан у другој половини године, у складу са Правилником о подстицајима за управљање ризицима.
Остаје да се види да ли ће нови модели подстицаја успети да преокрену тренд пада осигураника и учине ову меру атрактивнијом за већи број пољопривредника. Јасно је да осигурање у пољопривреди има потенцијал да се додатно развија, али је неопходно интензивирати едукацију и поједноставити административне процедуре како би што више произвођача било заштићено од ризика који им прете.