Владимир Путин сигнализирао је своју спремност да размотри тренутни прекид ватре у Украјини, иако би то било под строгим условима.
Док Доналд Трамп покушава да посредује у мировном споразуму, чини се да Кремљ такође искориштава прилику да унапреди своје стратешке циљеве, пише “Дејли Мејл”.
Међународна заједница остала је узнемирена јер се Трамп, у запањујућем преокрету дугогодишње америчке политике, окренуо према Москви, док је истовремено вршио појачани притисак на Украјину да преговара.
“Добро нам иде с Русијом. Све ми је теже, искрено, носити се с Украјином”, рекао је Трамп у петак из Овалног кабинета.
Извештаји из Кремља показују да је Русија отворена за привремени прекид непријатељстава. Али и само ако се испуне одређени предуслови.
Према појединцима који су наводно упознати с преговорима на високом нивоу, они укључују конкретан оквир за коначни мировни споразум и пажљиво припремљен попис земаља које ће учествовати у потенцијалној мировној мисији. Али, таква одредба изазива забринутост међу Украјином и њеним западним савезницима, који страхују да би сваки такав споразум био искривљен у корист Москве.
Ублажавање санкција
Трампова администрација тихо је истраживала начине за ублажавање привредних санкција против Русије. То укључује поновно разматрање ограничења продаје нафте, потез који је узнемирио европске савезнике. Међутим, у петак је упозорио Москву да сада снажно разматра наметање санкција и царина Русији док се не постигне прекид ватре и мировни споразум.
Министарство финансија разматра могуће санкције руским нафтним компанијама и компанијама за услуге нафтних поља продубљујући кораке које је већ предузела администрација бившег председника Џозефа Бајдена у јануару.
Русија, један од највећих светских произвођача нафте, већ је подвргнута санкцијама које су увеле Сједињене Државе и партнери након почетка сукоба у Украјини у фебруару 2022. Само су САД спровеле 6.433 санкције против Русије од фебруара 2022, а мере других земаља, укључујући Британију, Аустралију, Европску унију и Канаду, достигле су укупно 21.692, према надзорној плочи санкција коју је израдио “Castellum.AI“, глобална платформа за ризик и усклађеност.
Америчке санкције Русији укључују мере усмерене на ограничавање њених прихода од нафте и гаса, укључујући ограничење од 60 долара по барелу на руски извоз нафте. То означава промену тона након што је Трамп забринуо савезнике топлим речима о томе колико верује председнику Владимиру Путину и позивом Москви да поново буде примљена у Г7.
Трамп није прецизирао свој план
Високи званичник администрације рекао је да се председников став појачао због ескалације Русије док покушава придобити обе стране за сто. Трамп је на својој платформи Трут Сошал изразио свој бес.
“На темељу чињенице да Русија апсолутно ‘туче’ Украјину на бојном пољу управо сада, снажно разматрам велике банкарске санкције, санкције и царине Русији док се не постигне прекид ватре и КОНАЧНО РЈЕШЕЊЕ О МИРУ”, објавио је.
“Русија и Украјина, одмах седните за сто пре него што буде прекасно”, написао је.
Није понудио више детаља о својим плановима. У исто време, америчке и украјинске владе покушавају поправити односе на кључном састанку који је заказан за следећи уторак у Саудијској Арабији.
Трампова одлука да привремено обустави војну помоћ и размену обавештајних података с Кијевом долази након прошлонедјељне жестоке размене с украјинским председником Володимиром Зеленским у Белој кући. То је само додатно дестабилизовало ситуацију, оставивши Украјину изложеном док руске снаге настављају бомбардовати кључне градове.
Трамп је показао одређени оптимизам
Упркос томе, Трамп је такође показао одређени оптимизам изјавивши: “Верујем да Путин жели мир у Украјини.”
Прошле седмице Трампова администрација гласала је против резолуције Уједињених нација којом је обележена трећа годишњица сукоба којом се осуђује Русија. У четвртак се показало да кључни савезници одмеравају хоће ли Вашингтон ускратити осетљиве обавештајне податке из страха да би их могли поделити с Русијом.
Трампове снажне речи стижу док Русија наставља своју баражну ватру на Украјину, а усред знакова да ће покренути велику пролећну офанзиву. Трамп је обећао окончати сукоб првог дана свог председничког мандата, али сложеност задатка значи да је одустао од тог циља, али и даље жели окончати сукобе што је пре могуће. Зеленски се у међувремену нашао у незавидној позицији.
Његова је администрација неуморно радила иза кулиса како би одржала преговоре док се истовремено опирала ономе што неки доживљавају као покушај да се Украјину натера да прихвати неповољне услове. У свом ноћном обраћању Зеленски је потврдио став Кијева: “Кремљ треба присилити на мир”.
Упркос напорима Украјине, Путин остаје одлучан у својим захтевима. Према изворима блиским руској влади, Путин, односно Москва ће одбити сваки предлог о прекиду ватре који укључује НАТО трупе стациониране на украјинском тлу.
Ово заправо поништава француско-британску иницијативу усмерену на распоређивање коалиције вољних земаља, која би надзирала и спроводила потенцијално примирје.
Трампово окретање Украјине изазвало је шок у европским пријестоницама, где званичници упозоравају да би преурањени договор могао охрабрити Русе.
Управо је ове седмице Москва одбацила предложено француско-британско примирје, које би имало ограничене ваздухопловне и поморске операције, назвавши га недовољним и нереалним.
