Разлика између анксиозности и депресије постоји и то су симптоми које не треба занемарити, каже психолог Јулија Медведева. У стресној свакодневници, понекад нам се чини скоро и немогуће да избегнемо страх и напетост, а расположење се мења неколико пута дневно. Прва два стања на која многи помисле када је реч о менталном здрављу су анксиозност и депресија, али ова два стања се јако разликују.
Анксиозност и депресија су два стања која се често мешају, али се по својим симптомима, узроцима и начинима лечења значајно разликују. Разумевање ових разлика кључно је за правовремено препознавање и пружање адекватне подршке себи или ближњима.
Анксиозност је стање интензивне бриге, страха и нервозе, које може бити праћено физичким симптомима као што су убрзан рад срца, знојење, дрхтање, проблеми са дисањем и несаница. Особе са анксиозношћу често размишљају о потенцијалним опасностима, осећају страх од будућности и имају тешкоће са контролисањем својих брига. Њихово тело је у сталном стању приправности, што може довести до исцрпљености.
С друге стране, депресија се карактерише дуготрајним осећајем туге, безнађа и губитком интересовања за активности које су некада причињавале задовољство. За разлику од анксиозности, где доминира страх од будућности, код депресије особа често осећа беспомоћност у садашњем тренутку и губи мотивацију. Симптоми укључују хронични умор, поремећаје сна и апетита, потешкоће са концентрацијом и, у тежим случајевима, суицидалне мисли.
Иако се анксиозност и депресија могу појавити истовремено, постоје јасни начини да се препознају њихове разлике. Док анксиозност често доноси осећај хиперактивности и напетости, депресија води ка апатији и повлачењу из свакодневног живота. У сваком случају, важно је потражити стручну помоћ ако симптоми значајно утичу на квалитет живота, јер и анксиозност и депресија могу бити успешно третирани кроз терапију, промене начина живота и, у неким случајевима, медикаменте.
Украјинска психолог Јулија Медведева открила је како можемо најлакше разликовати ова два стања. „Анксиозност нам је дата за преживљавање. Мале дозе страха активирају нашу способност да доносимо одлуке и делујемо проактивно. И што је још важније: нормална анксиозност је увек адекватна окидачу“, каже она. Потпуно је другачије са анксиозним стањем које је константно и које нарушава квалитет свакодневног живота.
Психолошкиња истиче да константна анксиозност, ако не можете да се одвојите од страха, може прерасти у депресију. Ујутро и увече осећате депресивно стање, тешко је обављати уобичајене ствари, као што је прање зуба или намештање кревета.
Уморни сте, унутрашња напетост је веома јака, опсесивне негативне мисли којих не можете да се ослободите. Чак и обичне речи или поступци вас нервирају. Као резултат тога, односи са људима могу се урушити. Појавиле су се опсесивне радње: померање ствари, прање руку, несаница…
Појава опсесије: опсесивне мелодије или фразе у глави, постоји и константан страх од приближавања невољи. Ако се суочавате са неким од тих симптома или осећате да је ваше ментално здравље нарушено, неопходно је да се обратите стручњаку. Што прије почнете да негујете своје ментално здравље, брже и лакше ћете успоставити равнотежу, преноси гранд.нова.рс.
