Аспартам је вештачки заслађивач и популарна замена за шећер. Присутан је у нискокалоричној храни и пићима (кока-кола зеро и енергетска пића највише), као и у неким лековима.
Иако се широко користи, аспартам је у последњим годинама постао предмет контроверзи, јер нека истраживања сугеришу да може имати штетне здравствене ефекте.
Није јасно да ли аспартам помаже у мршављењу, јер може повећати апетит и утицати на метаболизам. Такође, може бити небезбедан за одређене групе људи.
Да ли је аспартам безбедан?
Америчка агенција за храну и лекове (ФДА) први пут је одобрила употребу аспартама као заслађивача 1974. године. ФДА је прегледала више од 100 студија које се баве његовом безбедношћу.
Регулаторне агенције у Европи, Канади и многим другим земљама такође су одобриле његову употребу, укључујући:
Европску агенцију за безбедност хране (ЕФСА), Здравствену агенцију Канаде (Health Canada), Организацију за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО).
Иако постоје забринутости да аспартам може бити повезан са развојем рака, анализе ризика су пронашле ограничене доказе за ову тврдњу код људи.
На основу процена, Заједнички стручни комитет за адитиве у храни (ЈЕЦФА) потврдио је прихватљиви дневни унос (АДИ) аспартама од 40 мг по килограму телесне масе.
Већина људи не уноси ову количину. Особа тешка 68 кг морала би да попије око 19 лименки газираног пића или конзумира преко 85 кесица аспартама дневно да би премашила АДИ.
Просечан унос аспартама код људи износи око 4,9 мг/кг дневно, што је приближно 10% препорученог максимума.
Утицај на телесну тежину
Аспартам садржи 4 калорије по граму, што је слично шећеру. Међутим, око 200 пута је слађи од шећера, па се користи у малим количинама. Зато је чест у дијетама за мршављење.
Међутим, студија из 2021. године на животињама показала је да унос аспартама код пацова доводи до повећања телесне тежине и масне масе због повећане енергетске ефикасности.
Слично томе, истраживање из 2023. године повезало је конзумацију аспартама са већом телесном тежином, обимом струка и вишим БМИ-јем током периода од 25 година.
Насупрот томе, једно истраживање из 2018. године показало је да аспартам није имао утицаја на телесну тежину код мршавих одраслих особа током 12 недеља.
Утицај на апетит
Нека истраживања сугеришу да аспартам може повећати апетит, али други радови то не потврђују.
На пример, студија из 2018. године спроведена на 100 мршавих одраслих особа показала је да аспартам током 12 недеља није утицао на апетит, телесну тежину или ниво шећера у крви.
Потребна су даља истраживања како би се боље разумео овај ефекат.
Утицај на метаболизам
Студија из 2024. године на животињама сугерише да дуготрајна конзумација вештачких заслађивача, укључујући аспартам, не изазива значајне метаболичке поремећаје.
Међутим, преглед из 2021. године указује на могућу везу између аспартама и метаболичких поремећаја, попут дијабетеса типа 2. Аутори овог прегледа такође наглашавају да метаболички продукти аспартама могу бити штетнији од самог аспартама.
Једна студија из 2021. године повезала је аспартам са глукозном нетолеранцијом, што може имати негативне ефекте на метаболизам.
Потребна су додатна истраживања на људима како би се боље разумела дугорочна метаболичка дејства аспартама.
Здравствени ризици аспартама
ФДА тврди да је аспартам безбедан за општу популацију када се користи у складу са прописима.
Међутим, нека истраживања сугеришу потенцијалне ризике.
Краткорочни ефекти
Студија из 2019. године на мишевима показала је да унос аспартама током 30 дана може негативно утицати на крвне параметре и биохемијске вредности. Међутим, потребна су додатна истраживања на људима.
Дугорочни ефекти
Нека истраживања указују на то да дугорочно коришћење аспартама може повећати ризик од неуродегенеративних болести, укључујући: Алцхајмерову болест, туморе мозга, Мултипла склерозу, Паркинсонову болест
Дуготрајна употреба може такође негативно утицати на ишијадични нерв у доњем делу леђа.
Остали потенцијални ризици
Истраживања из 2021. године сугеришу да аспартам може допринети:
Променама у понашању, менталном стресу, потешкоћама са памћењем и учењем, променама у нивоу хормона стреса итд.
Аспартам и здравље срца
Недавна истраживања указују на могућу везу између аспартама и повећаног ризика од срчаних болести и можданог удара.
Преглед из 2023. године повезао је дуготрајну употребу вештачких заслађивача са повећаним ризиком од: болести срца, можданог удара, отпорности на инсулин и повишеног шећера у крви, повишеног крвног притиска, абдоминалне гојазности и поремећаја нивоа липида у крви.
Студија из 2022. године спроведена на 103.388 људи повезала је унос вештачких заслађивача са повећаним ризиком од кардиоваскуларних болести, а посебно аспартам са повећаним ризиком од можданог удара.
Аспартам и рак
Извештај америчког Министарства здравља указује на ограничене и неконзистентне доказе о повезаности аспартама и неких врста рака код мушкараца.
Међународна агенција за истраживање рака (ИАРЦ) класификовала је 2023. године аспартам као „могуће канцероген за људе“ , у истој категорији као олово и издувни гасови бензинских мотора. Ова ознака значи да постоји ограничен број доказа о повезаности аспартама са раком код људи и животиња, посебно са раком јетре.
ИАРЦ препоручује да дневни унос овог вештачког заслађивача не прелази 40 мг по килограму телесне масе, што би за одраслу особу од 70 кг значило око 12 лименки безшећерног напитка дневно.
Ко треба да избегава аспартам?
Особе са фенилкетонуријом (PKU) морају избегавати аспартам, јер садржи фенилаланин, који они не могу правилно метаболизовати.
У САД и ЕУ, сви производи који садрже фенилаланин морају имати ознаку упозорења.
Алтернативни заслађивачи
Они који желе да избегну аспартам могу користити природне заслађиваче, као што су: Мед, јаворов сируп, Агавин нектар, стевију и меласу.
Аспартам остаје контроверзан упркос регулаторним одобрењима широм света.
Иако нека истраживања указују на могуће здравствене ризике, потребна су даља истраживања на људима како би се потврдили ови налази.
Регулаторне агенције попут ФДА и ЕФСА сматрају да је аспартам безбедан ако се не премаши препоручени дневни унос.
