У најновијем издању емисије „Компас“ разговарали смо са др Александром Мисојчићем, психијатром и психотерапеутом, о његовим књигама, али и о значају породице, васпитања и начинима суочавања са стресом.
Др Мисојчић је доктор медицине и психијатар са великим клиничким искуством, стеченим на Институту за ментално здравље, као и у Специјалистичкој психијатријској ординацији „Реч“, коју је покренуо. Као системски породични психотерапеут, носилац је европског сертификата који му омогућава рад на територији Европске уније, а посебно се бави динамиком породичних односа.
У својим запаженим психобиографијама о цару Душану Силном и Живојину Мишићу, др Мисојчић је кроз призму психологије и историјских чињеница осветлио унутрашње светове ових великих личности. У емисији смо говорили о томе како су њихове карактерне особине и психолошки профили утицали на историјске токове, али и како се психобиографија као метод може применити на савремене лидере.
Теме које смо отворили нису биле само историјске. Разговарали смо и о томе како породично окружење обликује човека, који су најчешћи изазови у васпитању деце, као и на који начин стрес утиче на ментално здравље и како га ефикасно управљати. У емисији Компас, др Александар Мисојчић говорио је о суштинским вредностима које обликују човека, о томе како комуницирамо у савременом добу и о улози родитељства у преносу животних вредности.
Једна од кључних тема била је потрага за сопственим идентитетом. Према његовим речима, личне вредности и неговање традиционалног континуитета представљају две осе на чијем се пресеку гради идеал коме треба тежити. „Намерно кажем идеал и тежимо, јер не морам то да остварим, не морам сад, али макар знамо шта хоћемо.“ Ова мисао сугерише да је важније знати смер у коме идемо него бринути о тренутном резултату.
Такође, др Мисојчић је истакао да убрзан начин живота и комуникација сведена на симболичне реакције често удаљавају људе једне од других. „Не треба да заборавимо да смо људи, да време проводимо у разговору, у дружењу, у читању. У размени некаквих искустава, да успоримо мало ритам. Јер погледајте како комуницирамо преко друштвених мрежа, у две реченице. Комуницирамо лајком. Ја пошаљем онај палац и то буде мој одговор, па га ви тумачите како год желите.“ Овај коментар је снажан подсетник да технологија не би смела да замени аутентичне људске односе.
Једна од најемотивнијих тема била је родитељство. Он је нагласио да је највећа одговорност родитеља да својој деци пренесу оно што су исткали у животу, јер без тога „можда најважнију ствар нисмо урадили“. Родитељство је, како каже, „света ствар, привилегија људи који су одабрали да уживају у томе“. Подсетио је да у хијерархији животних приоритета често заборавимо да смо родитељи, иако деца највише уче из онога што виде код нас. „Јер они нас гледају. Они упијају оно што јесмо.“
Погледајте нашу емисију са др Александром Мисојчићем:
